Kažem, uz Božiju pomoć: počinje od kraja vremena podne namaza do zalaska sunca, a smatrano za zalazak sunca je padanje diska sunca, što je očigledno u pustinji, a što se tiče zgrada i vrhova planina – tj. njihovih najviših tačaka – to je kada se ne vidi ništa od njene svjetlosti na rubovima zgrada i vrhovima planina, i kada mrak dolazi s istoka. Prenosi se od Ebu Hurejre r.a. da je rekao: "Za namaz postoji početak i kraj, a prvi trenutak podne namaza je kada sunce počne da se pomjera, a posljednji trenutak je kada uđe vrijeme ikindije, a prvi trenutak ikindije je kada uđe njeno vrijeme, a posljednji trenutak je kada sunce požuti, a prvi trenutak akšam namaza je kada sunce zađe, a posljednji trenutak je kada nestane horizonta, a prvi trenutak jacije je kada nestane horizont, a posljednji trenutak je kada nastupi sredina noći, a prvi trenutak sabah namaza je kada svane zora, a posljednji trenutak je kada sunce izađe" u Sunen et-Tirmidhi 1: 284, a njegovi prenosioci su prenosioci zajednice osim Henada, kao što je navedeno u I’la’ as-Sunan 2: 10. I od Abdullaha ibn Rafi’a, roba Ummu Salame, žene Poslanika r.a., prenosi se da je pitao Ebu Hurejru r.a. o vremenu namaza, pa je Ebu Hurejra rekao: "Ja ću ti reći: klanjaj podne kada ti sjena bude jednaka, ikindiju kada ti sjena bude dvostruka, akšam kada sunce zađe, a jaciju između tebe i trećine noći, a sabah klanjaj u sumraku, tj. u tami" u Muwatta Malik 1: 8, i Musannaf Abd al-Razzaq 1: 450, a njegov lanac je ispravan kao što je navedeno u I’la’ as-Sunan 2: 9. I od Džabira r.a. se prenosi: "Došao je Džibril a.s. kod Poslanika r.a. kada je sunce zašlo, pa je rekao: Ustani, o Muhammede, i klanjaj podne kada sunce počne da se naginje, zatim je ostao dok sjena čovjeka nije postala jednaka njemu, pa mu je došao za ikindiju, pa je rekao: Ustani, o Muhammede, i klanjaj ikindiju, zatim je ostao dok sunce nije zašlo, pa mu je došao i rekao: Ustani i klanjaj akšam, pa je ustao i klanjao kada je sunce zašlo, zatim je ostao dok je svjetlost nestala, pa mu je rekao: Ustani i klanjaj jaciju, pa je ustao i klanjao, zatim mu je došao kada je zora svanula ujutro, pa je rekao: Ustani, o Muhammede, i klanjaj, pa je ustao i klanjao sabah, zatim mu je došao sutradan kada je sjena čovjeka postala jednaka njemu, pa je rekao: Ustani, o Muhammede, i klanjaj, pa je klanjao podne, zatim mu je došao Džibril a.s. kada je sjena čovjeka postala dvostruka, pa je rekao: Ustani, o Muhammede, i klanjaj, pa je klanjao ikindiju, zatim mu je došao za akšam kada je sunce zašlo u isto vrijeme, pa je rekao: Ustani i klanjaj, pa je klanjao akšam, zatim mu je došao za jaciju kada je prošla trećina prve noći, pa je rekao: Ustani i klanjaj, pa je klanjao jaciju, zatim mu je došao za sabah kada je svanulo veoma jako, pa je rekao: Ustani i klanjaj, pa je klanjao sabah, pa je rekao: "Sve između ovih vremena je vrijeme" u Sunen an-Nasai al-Kubra 1: 471, i al-Mudžtaba 1: 26. Poglej: Umdet ar-Ra’ija 1: 147, a Allah zna najbolje.