Njegova molitva je bila dozvoljena uz strogu zabranu; jer je od Ukbe ibn Amira al-Džuhenija, radijallahu anhu, preneseno da je rekao: ((Tri vremena u kojima nas je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zabranio da molimo ili da sahranjujemo naše mrtve: kada izlazi sunce dok se ne uzdigne, kada sunce dostigne zenit dok se ne pomakne, i kada sunce počne zalaziti dok ne zađe)), u Sahihu Muslima 1: 568, u Musnedu 2: 424, u Sahihu Ibn Hibana 3: 348, u Sunenu Tirmizija 3: 348, i u Sunenu Abu Davuda 3: 208. Od Ibn Abbasa, radijallahu anhuma, preneseno je: ((Svjedočili su mi ljudi koji su mi dragi, a najdraži među njima je bio Omer, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zabranio molitvu nakon zore sve dok sunce ne zasja i nakon ikindije sve dok sunce ne zađe)), u Sahihu Bukhari 1: 211. Pogledaj: Maraki al-Falah str. 186-187.