Ne kvari se ako je plakanje zbog stvari ahireta: kao što je plakanje zbog spominjanja Dženneta ili Džehennema; jer je to plakanje koje ukazuje na povećanje skrušenosti, a to je cilj u namazu, pa je to kao tesbih ili dova; kao što je preneseno od Abdullaha ibn Šuhajra, radijallahu anhu, koji je rekao: ((Vidio sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako klanja, a iz njegovih prsa se čuje zvuk poput ključanja kotla zbog plakanja)), u Sahihu Ibn Hibana 3: 30, Mustedreku 1: 396, Musnedu Ahmeda 4: 25, i Šu'ab el-Iman 1: 481, ali se namaz kvari plakanjem glasno zbog boli ili nesreće. Pogledajte: En-Nekaja str. 25.