Nije dozvoljeno, i namaz se kvari ako se uči iz Mushafa; jer uzimanje iz Mushafa je učenje iz spoljnog izvora, što kvari namaz bez obzira da li je Mushaf u ruci ili na stolu, kao i da li je klanjač prelistavao stranice ili je to radio neko drugi; prenosi se od Ibn Abija Ufa, radijallahu anhu, da je rekao: ((Došao je čovjek kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao: O Božiji Poslaniče, ne mogu da naučim Kur'an, pa me pouči onome što mi može biti dovoljno iz Kur'ana. Rekao je: Reci: Subhanallah, i Elhamdulillah, i La ilaha illallah, i Allahu akbar, i La hawla wa la quwwata illa billah)), u Sahihu Ibn Hibana 5: 116, i Sunenu Abu Davuda 1: 220, i Sunenu Bejhekija 2: 381, što ukazuje na to da onaj ko ima Kur'an treba da pročita ono što mu je lako, a ako nije u mogućnosti da ga nauči i zapamti onoliko koliko je dovoljno za namaz, preći će na zikr sve dok ne bude u mogućnosti. Niko od imama, koliko znamo, nije rekao da je obavezno čitati iz Mushafa, pa ako bi čitanje iz Mushafa bilo dozvoljeno u namazu i ne bi ga kvarilo kao što neki tvrde, to bi bilo obavezno za onoga ko ne može da zapamti; jer je sposoban da čita iz drugog izvora koji nije onemogućen, a prelazak na zikr je samo nakon što se potvrdi nemogućnost čitanja iz Mushafa, tako da je jasno da čitanje iz Mushafa nije čitanje koje ispravlja namaz. Vidi: I'la'u sunen 5: 60, i El-Vesit 2: 184, i Hiljat al-ulama 2: 89. I potpuni detalji o uzimanju iz Mushafa su u El-Kavlu al-Ashrafu u Fethu o Mushafu str. 55, uz istraživanje doktora Salaha Abu Hadža.