Kažem i uz Božiju pomoć: Nije ispravna obavezna namaz, sedžda učenja i dženaza u ova tri vremena: Prvo: Kada sunce izlazi sve do trenutka kada se uzdigne i posvijetli koliko je dug jedan ili dva koplja. Drugo: Kada sunce postane u ravni sve do trenutka kada zalazi. Treće: Kada sunce požuti i oslabi - da se može gledati direktno u nju - sve do zalaska, osim u poslijepodnevnom namazu tog dana; jer je od Ukbe ibn Amira el-Džuhenija, radijallahu anhu, preneseno da je rekao: "Tri sata u kojima nas je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zabranio da klanjamo ili da ukopavamo naše mrtve: Kada sunce izlazi sve dok se ne uzdigne, kada sunce postane u ravni sve dok ne skrene, i kada sunce bude blizu zalaska sve dok ne zađe", u Sahih Muslim 1: 568, u Musnedu 2: 424, u Sahih Ibn Hibanu 3: 348, u Sunen Tirmidhiju 3: 348, i u Sunen Ebu Davuda 3: 208. A od Ibn Abbasa, radijallahu anhuma, preneseno je da je rekao: "Svjedočili su mi ljudi koji su mi dragi i najdraži među njima je Omer, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zabranio klanjanje nakon zore sve dok sunce ne izađe i nakon poslijepodneva sve dok ne zađe", u Sahih Bukhari 1: 211. Što se tiče dobrovoljnog namaza u ova vremena, on je ispravan uz strogu odbojnost. Poglej: Maraqi al-Falah str. 186-187, a Allah zna najbolje.