Kažem, uz Božiju pomoć: njegov abdest se ne kvari, već se samo namaz prekida; jer se zahtijeva da se smijeh koji kvari abdest desi u namazu koji ima ruku i sedždu; a u namazu za dženazu nema ni ruku ni sedžde; i zato što je ovdje tekst došao u suprotnosti s analogijom, ograničava se na svoj predmet, a njegov predmet je opšti namaz, pa se ograničava na njega, tako da ne predstavlja događaj u drugom; jer je darqutni u svojim sunenima prenio od Enesa : "POSLANIK ALLAHOV  JE NAMAZIO S NAMA, PA JE DOŠAO ČOVJEK SLOMIO VID, PA JE STAO NA NEKOM NEČISTOM MESTU, PA JE PAO, PA SU SE NEKI OD LJUDI NASMEJALI, PA JE POSLANIK ALLAHOV  NAREĐIO ONIMA KOJI SU SE NASMEJALI: DA PONOVI ABDEST I NAMAZ", pogledaj: Šerh al-Vekaje, 2: 33-34, i Tebyin al-Hakā'iq, 1/ 11, i Fath Bab al-Inaya, 1/ 68, i al-Ikhtiyar, 1/16-17, i Muhtalif al-Riwaya, str. 344-345, a Allah zna najbolje.