Ko je bio nevjernik koji je boravio u zemljama islama i psovao Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: prema mišljenju koje se oslanja na hanefijski mezheb, ne smije se ubiti osim ako imam ne vidi da je ubistvo opravdano iz političkih razloga, tj. dopušteno je ubiti ga kao kaznu i disciplinu, a ne kao zakonsku kaznu; jer je ono što on čini od širka mnogo ozbiljnije, a razlog ubistva je nevjerstvo, a ne posebno psovanje. Da je psovanje razlog, ubio bi se kao zakonska kazna, a to je ono što je potvrdio Ibn Abidin u "Taneebu el-velati" str. 332, rekavši: "Da, nevjernik se može ubiti kod nas, ali ne kao zakonska kazna, već kao kazna, pa njegovo ubistvo nije protiv mezheba, a što se tiče toga da će mu biti ukinuta zaštita, to je protiv mezheba, tj. prema onome što je poznato iz tekstova i objašnjenja." [Pogledajte: El-Džauhara en-nira 2: 276, Durar el-hukam 1: 300, Merdžan el-anhar 1: 677, i Red el-muhtar 4: 234-235]. U tri mezheba: maliki, šafijski i hanbeli: obavezno je ubiti ga ako ne pređe u islam; jer mu nije data zaštita i savez na ovome, i zbog onoga što je preneseno od Abdullaha ibn Kab ibn Malika, koji je rekao: "Kab ibn Ešref je psovao Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i podsticao Kurejšije na njega, a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kada je došao u Medinu, među njenim stanovnicima su bili mješavina muslimana i mušrika koji su obožavali idole i Jevreja, i oni su povređivali Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i njegove drugove, pa je Allah, dž.š., naredio svom Poslaniku da bude strpljiv i da oprosti, pa je o njima objavio: (I sigurno ćete čuti od onih koji su dobili Knjigu prije vas i od onih koji su pridružili mnogo uvreda, i ako budete strpljivi i budete se bojali Allaha, to je od odlučnih stvari), Al-Imran: 186, pa kada je Kab ibn Ešref odbio da prestane sa uvredama na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je naredio Sa'du ibn Mu'azu, radijallahu anhu, da pošalje grupu da ga ubiju, pa je poslao Muhammeda ibn Muslema, i spomenuo priču o njegovom ubistvu, pa kada su ga ubili...", u Sunen Abu Davuda 2: 169. I od Džabira, od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, je rečeno: "Ko će se pobrinuti za Kab ibn Ešrefa?" Rekao je Muhammed ibn Muslema: "Da li želiš da ga ubijem?" Rekao je: "Da." Rekao je: "Dopusti mi, pa ću reći:" Rekao je: "Već sam to učinio," u Sahih Bukhari 3: 1103. I kada je preneseno "da je Muhadžir ibn Ebi Umayya, koji je bio vođa na Jemami, imao pred sobom dve pevačice, od kojih je jedna pevala psovke na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pa joj je odsekao ruku i izvadio joj zub, a druga je pevala o uvredama muslimana, pa joj je odsekao ruku i izvadio joj zub, pa mu je Abu Bakr, radijallahu anhu, pisao: "Čuo sam šta si učinio sa ženom koja je pevala psovke na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da nije bilo toga što si me pretekao, zapovedio bih ti da je ubiješ; jer kazna za poslanike nije slična kaznama, pa ko se toga dotakne od muslimana, on je otpadnik, ili ako je pod zaštitom, on je izdajnik... i čuvaj se mučenja ljudi, jer je to greh i odvratnost, osim u slučaju odmazde," u "Tarihu el-hulafa" od Suyutija str. 87. I rekao je El-Hatabi: "Rekao je Malik: Ko psuje Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, od Jevreja i hrišćana, ubija se, osim ako pređe u islam, i tako je rekao Ahmed, a Šafija je rekao: nevjernik se ubija ako psuje Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i ukida mu se zaštita, i pozvao se na priču o Kabu ibn Ešrefu," a sudija Ejad je rekao u "Šifa" 2: 223: "Što se tiče nevjernika koji otvoreno psuje ili se podsmeva ili omalovažava njegovu čast ili ga opisuje na način na koji je postao nevjernik, nema razlike među nama u njegovom ubistvu ako ne pređe u islam; jer mu nismo dali zaštitu i savez na ovome, i to je mišljenje većine učenjaka, osim Ebu Hanife i et-Tavrija i njihovih sledbenika iz Kufe, koji su rekli: ne ubija se; jer je ono što on čini od širka ozbiljnije, ali se treba disciplinovati i kazniti, a imam es-Sebki je rekao: "Ne znam razliku među onima koji kažu da se ubije iz tri mezheba: maliki, šafijski i hanbeli, tj. da se ne može pokajati dok ostaje u nevjerstvu, a ako pređe u islam, u svakom od tri mezheba postoji razlika...". Pogledajte: Tefsir el-Kurtubija 8: 76, Et-Tamhid 6: 168, Aun el-Ma'bud 12: 11, Es-Sarim el-Mesul 10, i Ahkam Ahl el-Dhimma 3: 1398, i Šifa 2: 188]. Već je ranije napisano o presudi za psovanje Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nezavisne knjige, među kojima su: "El-sejf el-mesul na onoga ko psuje Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem" od et-Takija es-Sebkija (umro 756. h.), i "El-sarim el-mesul na psovača Poslanika" od Ibn Tejmije (umro 728. h.), i "Taneeb el-velati i hakama psovača najboljeg od ljudi ili jednog od njegovih časnih drugova" od Ibn Abidina (umro 1252. h.). Ko je pojeo hranu, a zatim rekao: "Hvala Allahu koji me nahranio ovom hranom i opskrbio me bez snage i moći od mene", da li će mu biti oprošteno ono što je prethodilo njegovim grijesima? Da, oprošteno mu je ono što je prethodilo njegovim grijesima, po rečima Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem; jer je preneseno od Sehla ibn Mu'aza ibn Ens, od njegovog oca, koji je rekao: "Rekao je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: 'Ko poje hranu i kaže: 'Hvala Allahu koji me nahranio ovim i opskrbio me bez snage i moći od mene', biće mu oprošteno ono što je prethodilo njegovim grijesima,'" u Sunen et-Tirmidhija 5: 508, i rekao je: "Ovo je dobar i čudan hadis", i Sunen Ibn Madže 2: 1093, i Sunen ed-Darimi 2: 378, i u Sunen Abu Davuda 2: 440 sa dodatkom "i onoga što je kasnije".