Prvo povećanje salavata i selam nakon svakog ezana na munari dogodilo se u vreme sultana el-Mansura Hadži bin el-Ašrafa Šabana bin Huseina bin el-Nasira Muhammeda bin el-Mansura Kalauna po naređenju muhtesiba Nedžmuddina el-Tanbuzija, a to se desilo u Šabanu (791. h.g.), a pre toga se u vreme sultana Salahaudina bin Ejjuba govorilo pre ezana u svakoj noći u Kairu i Šamu: selam na Poslanika Allahovog, i to je trajalo do godine (767. h.g.), kada je po naređenju muhtesiba Salahaudina el-Burlesija dodato da se kaže: salavat i selam na tebe, o Poslaniče Allahov, a zatim je postavljeno da se nakon svakog ezana (791. h.g.) govori, vidi: "Vesail" do saznanja o počecima od el-Sujutija str. 26-27. Rekao je el-Mutai u "Ahsenu el-kalamu fi ma ja'alu bil-suneti vel-bid'ati min el-ahkamu" str. 43-45: "Zatim se nastavilo sa radom na povećanju nakon svakog ezana u svim vremenima osim u akšamu; zbog kratkog vremena, i u sabahu; zbog očuvanja blagodati ranog ustajanja prema jednom mišljenju, u skladu sa hadisima koji se odnose na to, i ne može se reći da je njihovo činjenje loša novotarija prema šerijatu, već je to tada bila sunnet jer spada pod naređenje u rečima Uzvišenog: (O vi koji vjerujete, molite se na njega i pozdravite ga pozdravom) El-Ahzab: 56, jer je naređenje u ovom ajetu opšte, i ono je jasno i neosporno, što ukazuje na obavezu, ali zbog njegove opštosti, njegovo ispunjenje se ostvaruje jednim činom i ne zahteva ponavljanje, a što se tiče onoga što je dodato, to je sunnet; jer takođe spada pod naređenje i deo onoga što je naređeno, i nema razlike između tihe i glasne molitve, između jednog mesta i drugog, vremena i vremena, i da li se to dešava nakon ezana ili ne, jer sve to spada pod opšte naređenje u ajetu i deo onoga što je naređeno, jer nije ograničeno naređenje u njemu na jedan slučaj, mesto ili vreme, a povezan i pozvan u njemu je opšti i obuhvata sve obavezne, pa je povratna zamenica u naređenju takođe; i zbog toga što su njihova dela takođe pod naređenjem u rečima Poslanika, neka je Allah na njega mir i blagoslov: "Kada čujete mujezina, recite kao što on govori, zatim molite i pozdravite mene...", do kraja hadisa, u Sahihu Buhariju 1: 221, i Sahihu Muslima 1: 288, i to je ispravan hadis, a naređenje u njemu je takođe opšte prema onome što je prethodno rečeno, i kao što u to ulaze i drugi osim mujezina, takođe mujezini su naređeni kao i drugi koji ga čuju da to čine nakon ezana bez razlike da li to radili sa podizanjem glasa ili bez njega, na munari ili drugde, i ne može se reći da je njihovo nečinjenje u vreme Poslanika, neka je Allah na njega mir i blagoslov, da je njihovo činjenje loša novotarija prema šerijatu; jer sunnet se potvrđuje i njegovim delima i njegovim rečima, a njihovo činjenje spada pod rečnu naredbu iz Kur'ana i sunneta kao što je poznato, i zbog toga je Ibn el-Eter rekao: novotarija: postoje dve novotarije, novotarija u pravu i novotarija u zabludi, zatim je definisao novotariju u zabludi kao suprotnost šerijatu koja je u suprotnosti s njim, i definisao novotariju u pravu kao onu koja se dogodila u opštem onome što je Allah i Njegov Poslanik tražili, ili koja nije u suprotnosti s njim i nema prethodni primer kao vrsta dobrote i hvale koja nije postojala u prvom veku, zatim je rekao: nije dozvoljeno smatrati novotariju u pravu zabludom koja je u suprotnosti sa šerijatom; jer je zakonodavac nazvao to sunnom i obećao onome ko to čini nagradu, rekao je Poslanik, neka je Allah na njega mir i blagoslov: "Ko uvede u islam dobru praksu, pa je primenjuje nakon njega, biće mu zapisano kao nagrada onih koji su to činili, i neće se umanjiti njihova nagrada" u Sahihu Muslima 4: 2059, i Sahihu Ibn Huzejme 4: 112. Kraj iz "Nihajet" u neobičnim stvarima Ibn el-Etera 1: 106)).