Kažem i uz Božiju pomoć: itikaf se prekida na sledeće načine:

Prvo: ejakulacija putem seksualnog odnosa i njegovih uzroka: bilo da je to namerno ili nenamerno, danju ili noću, čak i van džamije; jer je to zabranjeno tekstom, pa ga kvari bez obzira na okolnosti, za razliku od posta gde se ne kvari ako je nenamerno, a razlika je u tome što je stanje onoga ko obavlja itikaf podsećajuće: kao stanje ihrama i namaza, dok stanje posta nije podsećajuće. Što se tiče ejakulacije putem gledanja, ili ako je imao seksualni odnos bez penetracije i nije ejakulirao, to ne kvari njegov itikaf: kao što ne kvari post.

Drugo: odricanje od islama - Bože sačuvaj - ako se odrekne, itikaf se prekida njegovim odricanjem, i ne može se nadoknaditi ono što je prošlo, niti se može nadoknaditi obavezni itikaf ako se vrati islamu; jer Allah kaže: {Reci onima koji su nevjernici, ako se suzdrže, bit će im oprošteno što je prošlo}, Al-Anfal: 38, i Njegov Poslanik r: «Islam briše ono što je bilo pre njega» u Musnedu Ahmeda 4: 198.

Treće: nesvest i ludilo, ako traju vreme koje onemogućava nameru posta, i itikaf se nadoknađuje u tim slučajevima.

Četvrto: izlazak bez izgovora, čak i nenamerno, a prihvatljivi izgovori za itikaf su: kao što su džuma, mokrenje, nužda, kupanje ako je imao noćnu emisiju i ne može se okupati u džamiji, rušenje džamije, izbacivanje nasilnika protiv svoje volje, strah za sebe ili svoj imetak od nasilnika. Što se tiče bolesti, posete bolesniku, prisustvovanja sahrani, spašavanja utopljenika ili požara, ili izlaska na džihad, ili da bi svedočio, to nisu prihvatljivi izgovori za izlazak iz itikafa, jer će mu obavezni itikaf biti pokvaren ako izađe zbog njih. Pogledaj: Al-Hadiya Al-Alaija str. 185, i komentari Al-Mardiya str. 185, i Al-Wiqaya str. 245, i Al-Mabsut 3: 123, i Al-Tabeen 1: 352, a Allah zna najbolje.