Kažem, uz Božiju pomoć: onaj ko ne nađe vreme za namaz: kao što je slučaj sa onima koji žive u zemlji gde svitanje dolazi pre zalaska sumraka, poput Nemačke i drugih zemalja severne Evrope, postoji period u godini kada crveni sumrak ne nestaje u tim zemljama, već ostaje sve dok se ne pomeša sa sumrakom svitanja pri izlasku zore. Učenjaci različitih pravaca su se razdvojili oko toga da li je obavezno klanjati akšam ili ne? Prvo mišljenje: da nije obavezno klanjati: i da su obavezne četiri namaza, a tako je presudio al-Bakkali, a potom se tome priklonio imam al-Halvani, a i al-Merghinani, a Abu al-Barakat al-Nasafi, i Mulla Khosro su se složili s tim, kao i al-Halabi i al-Shurunbali, a izabrao je i al-Haskafi. Opravdali su to time: da ne postoji uzrok, a to je vreme, pa se obaveza ukida kao što se ukida pranje ruku od abdesta kada su odsečene od laktova. Drugo mišljenje: da je obavezno klanjati: i da ne namerava nadoknaditi u ispravnom slučaju zbog nedostatka vremena za obavljanje, a tako je presudio šeikh Burhan al-Din al-Kabir, a ispravio ga je Ibn al-Shuhna, a izabrali su ga al-Kamal Ibn al-Himam, al-Tamurtashi, a ovaj stav je podržao al-Merjani u posebnoj poruci koju je nazvao: ((Nazor prava u obaveznosti akšama iako sumrak ne nestaje)). Opravdali su to: prvo: saglasnošću o obaveznosti pet namaza, što važi za sve ljude bez razlike između zemlje i zemlje, a to potvrđuje reč Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: ((Pet namaza je Allah odredio robovima)) u Sunen Abu Davuda 1: 115, i Sunen Ibn Madže 1: 449, i Muwatta 1: 123, i Sunen al-Nasai al-Kubra 1: 142. Drugo: Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je spomenuo Dajjala, pa smo pitali: koliko će ostati na zemlji? Rekao je: četrdeset dana: dan kao godina, dan kao mesec, dan kao nedelja, a ostali dani kao vaši dani. Pitali smo: O Božiji Poslaniče, da li nam je dovoljan namaz za onaj dan koji je kao godina? Rekao je: ne, procenite mu, u Sahih Muslimu 4: 510, i Sunen al-Tirmidhi 4: 2250, i Musnad Ahmad 4: 184, i al-Mustadrak 4: 537, jer je obavezao više od tri stotine podneva kada senka postane jednaka ili duža, i primenite to. Tako smo saznali da je obaveza u suštini pet, uopšteno, osim što se raspodeljuju u to vreme kada su prisutne, i obaveza ne prestaje nakon njih. Imam al-Laknawi je rekao u Nef'u al-Mufti i al-Sailu str. 193: ((Ukratko, postoje dva ispravna mišljenja)). Međutim, mi ćemo postupiti po mišljenju koje nalaže namaz; iz predostrožnosti, i nećemo negirati onoga ko se drži mišljenja onih koji ga ne obavezuju. Pogledajte: Kanz al-Daqaiq str. 19, i Durar al-Hukam 1: 52, i Multaqa al-Abhar str. 56, i Ghinijat al-Mustamli str. 231-232, i Maraqi al-Falah str. 205, i al-Durr al-Mukhtar 1: 363-366, i Nef'u al-Mufti str. 188, i al-Durr al-Mukhtar i al-Radd al-Muhtar 1: 363, i al-Tebiyin 1: 81, i al-Dhakha'ir al-Ashrafiyya u al-Ghaz al-Hanafiyya str. 37, i Fath al-Qadir 1: 197-198, i Tanwir al-Absar 1: 242, a Allah zna najbolje.