Nije dozvoljeno tejemumiti s ovim stvarima osim ako na njima ima prašine; jer su vrste površina na kojima se tejemumiti dvije: prva: od vrste zemlje: kao što su prašina, pijesak i kamen, pa je dozvoljeno tejemumiti s njima bez prašine, a druga: nije od vrste zemlje: i s tim se ne može tejemumiti bez prašine, a to je sve što gori na vatri i postaje pepeo: kao što su drveće, trava, ili se oblikuje i omekša: kao što su gvožđe, bakar, zlato, staklo i slično, ili je nešto što zemlja jede: kao što su pšenica, ječam i druge žitarice, a dokaz za to je: "فَتَيَمَّمُوا صَعِيداً طَيِّباً" (Nisa: 43), a "sajid" je naziv za ono što se pojavljuje na površini zemlje od njene vrste: kao što su prašina, pijesak i kamen. I od Huzeife, radijallahu anhu, rekao je: "Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: 'Mi smo nad ljudima prednost imali u tri stvari: naši redovi su kao redovi meleka, cijela zemlja je za nas mesdžid, a njena prašina je za nas čista ako ne nađemo vodu'", u Sahih Muslim 1: 371, i Sahih Ibn Hibban 4: 595. I od Ebu Džuheima, radijallahu anhu: "Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, došao je iz pravca 'Bera Džamal' i sreo ga je, pa mu Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije odgovorio dok se nije okrenuo prema zidu i obrisao lice i ruke, a zatim mu je uzvratio selam", u Sahih Bukhari 1: 129, i Sahih Ibn Khuzayma 1: 139, i Sahih Ibn Hibban 3: 85. I od Aiše, radijallahu anha: rekla je: "Kada bi Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, imao odnos s nekim od svojih žena i bio bi lenj da ustane, udario bi rukom o zid i tejemumio", u Al-Mu'džem Al-Awsat 1: 202, a Hejthami je rekao u Al-Madžmu' Al-Zawa'id 1: 264: "U njemu je Bakr ibn Velid, a on je mudelis." To podržava ono što je prenijela gospođa Aiša, radijallahu anha: "Kada bi Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio u stanju džunub i želeo da spava, abdestio bi ili tejemumio", u Sunen Al-Bajhaki Al-Kabir 1: 200, a njegov lanac prenosilaca je dobar, kao što je u Fethu Al-Bari. Pogledaj: I'la Al-Sunan 1: 312. i Fath Bab Al-'Inaya 1: 115, i Al-Muhit str. 269.