U ezanu je preporučeno da se govori polako: to jest, da se ne žuri; jer je ezan obavještavanje onih koji su odsutni o dolasku vremena, a to u sporom govoru ima veći značaj; prenosi se od Džabira, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao Bilalu: "Kada ezan izgovaraš, govori polako, a kada ikamet daješ, požuri, i napravi razmak između svog ezana i ikameta koliko je potrebno da se onaj koji jede odvoji od jela, onaj koji pije od pića, i onaj koji se obavlja potrebu kada uđe da obavi svoju nuždu." U Mustadraku 1: 320, rekao je Hakim: "Njegov lanac prenosilaca nije sporan", i Sunen Tirmidhi 1: 373, i Musned Abda ibn Hamida 1: 310, i Mu'jam al-Awsat 2: 270. I od Ebu Zubejra, radijallahu anhu, muezina Al-Aksa, prenosi se da je rekao: "Došao nam je Omer ibn al-Hattab, radijallahu anhu, i rekao: Kada ezan izgovaraš, govori polako, a kada ikamet daješ, požuri." U Musannefu Ibn Abija Šejbe 1: 195, i njegov lanac prenosilaca je prihvaćen kao što je navedeno u I'la' as-Sunan 1: 104. Pogledaj: Šerh al-Wiqaya str. 140.