Afoul i s Božijom pomoći: nije ispravno klanjati nakon ovog vremena; jer je obaveza potpuna i ne može se izvršiti nepotpuno; od Ukbe ibn Amira el-Džuhenija, radijallahu anhu, se prenosi da je rekao: ((Tri vremena u kojima nas je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zabranio da klanjamo ili da sahranjujemo naše mrtve: kada sunce izlazi do trenutka kada se uzdigne, kada sunce postane u zenitu do trenutka kada se pomakne, i kada sunce počne zalaziti do trenutka kada zađe)), u Sahihu Muslima 1: 568, u Musnedu el-Mustakrađ 2: 424, u Sahihu Ibn Hibana 3: 348, u Sunen Tirmizija 3: 348, i u Sunen Ebu Davuda 3: 208. A od Ibn Abbasa, radijallahu anhuma, se prenosi da je rekao: ((Svedoci su mi bili ljudi koji su mi dragi, a najdraži među njima je bio Omer, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zabranio klanjanje nakon zore sve dok sunce ne izađe i nakon ikindije sve dok sunce ne zađe)), u Sahihu Buharija 1: 211. A ako se klanja u ovom vremenu, dozvoljeno je klanjati bez mržnje, ali je bolje odložiti je; da bi se klanjala u preporučenom vremenu; jer se ne propušta odlaganjem, za razliku od ikindije. Pogledaj: El-Vekaja str. 137, i Tebyin el-Hakaik 1: 85, a Allah zna najbolje.