Kažem, uz Božiju pomoć: Ova presuda nije ispravna, već je to delo onih koji žele da odvrate ljude od učenja Ahl as-Sunnah obavezujući ih na jedan od svojih pravnih stavova, rušeći sliku ovih pravaca i prikazujući stanje njihovih sledbenika kao loše. Ono što to potvrđuje je: 1. Onaj ko pominje ovo pitanje treba da objasni uzrok iza njega i šta je motiv za ovu zabranu, da li je to samo prohtev i raspoloženje kao što ti misle o pravcima i njihovim sledbenicima, ili postoji pravno pitanje na kojem se zasniva ova zabrana? I koliko god da istražuje i pretražuje, neće pronaći put za svoju zabludu, već će naći sve izraze i pravne tekstove koji jasno ukazuju na dozvoljenost braka između sledbenika pravaca. 2. Ovo pitanje, iako je pomenuto u nekim knjigama fetvi, ne odnosi se na pravne razlike između pravaca, već na ono što se dogodilo od razlika u verovanju među učenjacima muslimanske zajednice, i pravne razlike nemaju veze s tim, već se izlaže pravna presuda koja proističe iz razlike u verovanju, pa je pravo onoga ko govori o ovom pitanju da objasni da je razlika u njemu zasnovana na razlici u verovanjima, a ne na pravnim strastima. 3. Ova presuda nije prenesena od muftija, već od onih koji su ispod njih, a poznato je da se ne uzima u obzir osim kada je u pitanju trud muftije i presuda učenjaka, dok ostali nemaju prava da govore o presudama i pokazuju obeležja Islama, pa se neki od onoga što se nalazi u knjigama o kufru ne uzima u obzir osim nakon provere i razmatranja. U "Al-Muhit" se navodi: "U rečima ljudi pravaca se često nalazi mnogo kufra, ali to nije reč učenjaka koji su muftije, već onih koji su ispod njih, i ne uzima se u obzir osim reči učenjaka." Kao što je navedeno u mnogim knjigama. 4. Pravne knjige nisu jednake, već se razlikuju po stepenima, značaju i pouzdanosti, pa svako ko se na njih oslanja treba da poznaje njihove rangove i stanje njihovih autora; jer mnoge od njih sadrže i loše i dobro, i onaj ko ih čita bez znanja i promišljanja je kao onaj ko sakuplja drva u noći misleći da je zmija drvo i da će ga ugristi. A ovo pitanje su pomenuli neki muftije, i poznato je da je kao pustinje, rekao je Al-Laknavi: "Učenjak je onaj ko razmišlja i promišlja, a ne onaj ko ide samo po izgledu i ne razmišlja, i dobro je što mi je palo na pamet, fetve su kao pustinje koje sakupljaju i suvo i mokro, ne uzima se sve što u njima ima osim od onoga ko je oprezan." Takođe je rekao: "Znaš da bi muftija trebao da se trudi da se vrati knjigama koje su pouzdane, i ne oslanja se na svaku knjigu, posebno fetve koje su kao pustinje, osim ako ne zna stanje autora i njegovu veličinu, jer ako pronađe pitanje u knjizi koje nema osnova u pouzdanim knjigama, treba da to preispita, a ako to ne nađe, ne sme se usuditi da daje fetvu o tome." 5. Ovo pitanje su pomenuli veliki učenjaci pravca da bi pokazali njegovu neispravnost i odgovorili na njega, a ne da ga podrže, iako je zasnovano na razlici u verovanju; jer su preneli reči Al-Rastigfnija: "Zabranjeno je venčanje između Ahl as-Sunnah i Mu'tazila", zatim reči Al-Fadl: "Nije dozvoljeno između onoga ko kaže: 'Ja sam vernik, ako Bog hoće'; jer je on nevernik", i pokazali su da su neki od njih na tome zasnovali: zabranu venčanja sa šafijama, a ipak su se oko toga razdvojili, tako da se kaže: dozvoljeno je, a kaže se: može se oženiti njihovom kćerkom, ali ne sme se dati njihovu kćerku za udaju, i ovaj stav je obrazložen u "Al-Bazzaziji" rečima: "Postavljajući ih na mesto Ahl al-Kitab." Zatim su to odbili i snažno odgovorili, a među tim: reč Ibn Nujima: "Izjava o kufru onoga ko kaže: 'Ja sam vernik, ako Bog hoće', je greška, i treba shvatiti njihovu reč kao da se odnosi na onoga ko to govori sumnjajući u svoju veru, a šafije to ne govore, pa je venčanje između hanafija i šafija dozvoljeno bez sumnje. Što se tiče Mu'tazila, prema ispravnom stavu, dozvoljeno je venčanje s njima; jer je istina da se ne smatra kufrom Ahl al-Qibla, kao što smo preneli od imama u poglavlju o imamatstvu." Pogledaj kako nisu okrivili druge sekte poput Mu'tazila, i dozvolili su venčanje s njima, pa kako mogu zabraniti brak Ahl as-Sunnah?! I reč Ibn al-Hemama: "Nije tajna da onaj ko kaže: 'Ja sam vernik, ako Bog hoće', zapravo želi veru koju će primiti, to su izjavili, misleći na ono što će rob primiti; jer je to obaveštavanje o sebi o nečemu u budućnosti ili o njegovom postojanju, pa se odnosi na Njegovu reč: {I ne reci o nečemu: 'Ja ću to učiniti sutra', osim ako to ne želi Allah} [Al-Kahf: 23-24], i prema tome, njegova reč: 'ako Bog hoće' je uslov, a ne kao što se kaže da je samo za blagoslov, i kako god bilo, to ne ukazuje na njegov kufr osim što je kod nas suprotno prvom; jer je navikavanje duše na odlučnost u takvim stvarima bolje od unošenja sredstva nesigurnosti u to da li će biti vernik kada dođe do primanja ili ne? A što se tiče Mu'tazila, prema ispravnom stavu, dozvoljeno je venčanje s njima; jer je istina da se ne smatra kufrom Ahl al-Qibla, iako se to može smatrati obavezom u raspravama, za razliku od onoga ko se protivi neosporivim osnovama vere, poput onoga ko tvrdi da je svet večan, i negira znanje o pojedinostima, kao što su to izjavili istaknuti učenjaci..." I ovde je još jedna korist: da su ovi rasprave teorijske, a ne praktične, što ukazuje na reč Ibn al-Hemama da je to u smislu obaveze u raspravi. I ako obratite pažnju na ono što je rečeno, shvatićete da je ovo prazna tvrdnja, koju razuman čovek i onaj ko želi opšte dobro ne bi trebao da uzima u obzir, niti joj dati prostora za kvarenje i uništavanje, a Allah je onaj koji pomaže na pravom putu.