Kažem, uz Božiju pomoć: da kaže nakon izlaska iz nužnika: "Oprosti mi"; od Aiše, radijallahu anha, se prenosi da je rekla: "Kada bi Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, izašao iz nužnika, govorio bi: Oprosti mi", u Sunen Tirmiziju 1/12, a ovaj izraz je od njega. Tirmizi je rekao: "Ovo je dobar i neobičan hadis, ne poznajemo ga osim od Ismaila od Jusufa ibn Ebu Burde." I u Sunen Ebu Davuda, 1/55, i Sunen Ibn Madže, 1/110, i u Mustadraku, 1/261, i potvrđeno je. A zlato je rekao u Tehlisu: "Ispravno, a Jusuf je pouzdan." I u Sahihu Ibn Hibana 4/290, a šejh Šuajb je rekao: "Njegov lanac prenosilaca je dobar." I kao da je, sallallahu alejhi ve sellem, smatrao da je izostavljanje spominjanja Allaha, uzimajući u obzir vreme provedeno u nužniku, nedostatak, pa je to nadoknadio istigfarom, jer je on, sallallahu alejhi ve sellem, spominjao Allaha u svim svojim stanjima. Istigfar ovde je metafora za priznanje nedostatka u postizanju prava zahvalnosti za blagodati hrane i odgoja od trenutka uzimanja do trenutka završetka, i olakšavanje izlaska nečistoće sa zdravljem tela bez bolova, pa se obratio istigfaru; priznajući nedostatak u zahvalnosti za blagodati. Pogledaj: Bada'i as-Sanai, 5/126, i Tebyin al-Haka'iq, 1/166, i Fath al-Qadir, 1/419, a Allah zna najbolje.