Kažem uz Božiju pomoć: Uobičajeno je da se mnoge savremene kompanije sastoje od niza akcija koje se prodaju na finansijskim tržištima "berza". Naš učitelj Osmanija je rekao u Fiqh al-Buyū' (1: 365 - 369): "Akcija se smatra zajedničkim dijelom u imovini kompanije; jer običaj smatra nosioce akcija vlasnicima, i oni su ti koji imaju pravo na cijenu imovine prilikom likvidacije, dok nemaju pravo na direktno raspolaganje imovinom kompanije, jer svaki od njih ima zajedničko vlasništvo u svoj imovini, tako da jedan partner ne može samovoljno raspolagati zajedničkom imovinom. Partneri su se dogovorili prilikom osnivanja kompanije da se raspolaganje imovinom vrši prema odlukama svih partnera koje predstavlja skupština akcionara, upravni odbor ovlašten od strane skupštine akcionara. S te strane, prodaja akcije je prodaja zajedničkog dijela u imovini kompanije, i na nju se primjenjuju pravila prodaje zajedničkog dijela... Mnogi učenjaci iz Indije, poput imama šejha Ašrafa Alija Tehanavija, su dali fatvu o dozvoli prodaje akcija. Međutim, ova dozvola podliježe svim uslovima prodaje, pa ako kompanija nije započela svoj rad i njena imovina se sastoji samo od novca, tada akcije te kompanije predstavljaju samo novac, pa ako se akcija proda za novac u ovom slučaju, nije dozvoljeno prodati je ispod ili iznad njene nominalne vrijednosti; jer razlika dovodi do kamate, kao i ako je trgovina kompanije zabranjena, poput kompanija koje se bave vinom ili svinjama, ili kamatnih banaka, trgovina njihovim akcijama je zabranjena. Međutim, ako je poslovna aktivnost kompanije dozvoljena, ali ona polaže višak svog novca u kamatne banke, i može uzeti kamate od njih, ako može da spreči ovakve kamate glasajući protiv njih, treba to učiniti, i dužan je da se oslobodi od zabranjenog prihoda donirajući ono što odgovara njegovom dijelu od prihoda koji je ušao u kompaniju kroz ovu uplatu....", a Allah zna najbolje.