Kažem, uz Božiju pomoć: želatina je tečna supstanca koja se koristi u lekovima i nekim namirnicama, a dobija se od kože i kostiju životinja. Ako su životinje jestive i zaklane na zakonit način, dozvoljeno je prodavati i koristiti "želatinu" dobijenu od njih u lekovima i namirnicama bez obzira da li je uzeta od mesa ili kostiju. Ako je uzeta od leša koji nije zaklan, kao što je slučaj sa uvoznim iz zemalja nemuslimana, dozvoljeno je prodavati je bez obzira da li je uzeta od mesa ili kostiju; jer je to imovina; zbog postojanja koristi od nje prema običaju, i biće čista ako je od kostiju, ne će onečišćavati ono u čemu se koristi, a biće nečista ako je od mesa, onečišćava ono u čemu se koristi, i nije dozvoljeno jesti je u oba slučaja; jer je deo leša. Naš učitelj Osmanlija je rekao u Fiqh al-Buyū' (1: 296): "Kost životinje koja nije zaklana je čista... a njena koža se čisti tretmanom - tj. ovaj proces liči na tretman - tako da je želatina dobijena od njih čista, i dozvoljeno je koristiti je u nečemu što nije hrana prema saglasnosti Hanafija, a što se tiče korišćenja u hrani, ispravno je mišljenje koje se iznosi kod Hanafija da to nije dozvoljeno, ali postoji mišljenje kod Hanafija i Šafija o dozvoljenosti njenog jedenja, i može se koristiti za lečenje kapsulama napravljenim od želatine, pod uslovom da nije napravljena od svinjske kože ili kostiju, dok se u ne-lečenju, treba izbegavati njeno jedenje, osim ako se ne dokaže njena promena, dok je prodaja i kupovina dozvoljena za onu koja nije napravljena od svinje, a Allah zna najbolje.