Musliman ne treba da se ograničava u svojim šerijatskim presudama na određenu fikhsku školu, već na ono što se dokazuje ispravnim hadisima, kao što su rekli neki od učenjaka: (Ako je hadis ispravan, to je moja škola). Postoje stvari koje mogu biti podložne ograničenju iako u njima ima olakšanja oslanjajući se na hadise koji su došli od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Kao primer toga: treća lekcija o temi čistoće žene od doktora Muada Huwe, gde većina učenjaka smatra da je hadis koji je naveo u ovom kontekstu slab. Takođe, doktorovo tumačenje se protivi onome što je došlo od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i onome što je naša gospođa Aiša, radijallahu anha, spomenula u ovom kontekstu: 1. Da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pominjao Allaha, dželle šanuhu, u svim svojim stanjima, a Kur'an je takođe pominjanje. 2. Kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio Aiši, radijallahu anha, tokom hadža dok je bila u menstrualnom ciklusu da uradi sve što radi hadžija, osim da obavi tavaf oko Kabe i klanja; zar pominjanje i čitanje Kur'ana nije nešto što hadžija radi? 3. Kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pojasnio da musliman ne postaje nečist; kako možemo zabraniti menstruaciji da čita Kur'an? Iako vernik ne postaje nečist. 4. Ajet: (Ne dodiruje ga osim čisti) odnosi se na: čuvanu ploču, a to su čisti meleci, a ne ljudi. Odatle, brate, počinju mišljenja i nesuglasice, a osnova je da se spominju hadisi, njihova ispravnost i stavovi ljudi hadisa o ispravnosti stepena hadisa; kako bi čovek imao potpunu sigurnost u ono što prima od svojih učitelja.