Ne treba da prekida post; jer je moguće da sunce nije zašlo, pa bi prekidanje posta bilo kvarenje posta. Ako je prekinuo post dok je sumnjao u zalazak sunca i kasnije se nije razjasnilo da li je sunce zašlo ili ne, obavezan je da nadoknadi post. Za razliku od postača koji je jeo sa sumnjom u izlazak zore, ako mu se kasnije ne razjasni situacija, nije obavezan da nadoknadi post. Razlika između toga i jela pred zoru je u tome što je noć ovdje osnova, pa se dan ne može utvrditi sumnjom, tako da se ono što je sigurno ne može poništiti s onim što je sumnjivo. Ovde je dan osnova, pa se noć ne može utvrditi sumnjom, tako da je prekidanje posta učinjeno u vreme koje ima pravila dana, te je obavezan da ga nadoknadi. Ako je većina njegovog mišljenja da sunce nije zašlo, nema sumnje da je obavezan da ga nadoknadi; jer se uz većinu sumnje dodaje pravilo osnove, a to je ostanak dana, tako da je njegov prekid posta bio u danu, te je obavezan da ga nadoknadi. Na ispravan način, ne treba da plati kafu; jer je mogućnost zalaska prisutna, pa je sumnja potvrđena, a ova kafa nije obavezna u slučaju sumnje. Poglej: Bada'i as-Sanayi' 2: 105-106.