Mrzi se da jede postnik ako sumnja u izlazak zore; jer postoji mogućnost da je zora već izašla, pa bi jelo pokvarilo post, te se treba čuvati toga; zbog Njegovih riječi, sallallahu alejhi ve sellem: "Dozvoljeno je jasno, a zabranjeno je jasno, a između njih su sumnjive stvari, pa ostavi ono što te sumnja na ono što te ne sumnja." (u Sunen an-Nasai al-Kubra 3: 468, i al-Mudžtaba 8: 230, i Musannef Ibn Abija Šejbe 4: 544, i Sunen al-Bejheki al-Kabir 10: 115), i zbog Njegovih riječi, sallallahu alejhi ve sellem: "Znači, svaki kralj ima svoj zaštitni prostor, a zaštitni prostor Allaha su Njegove zabrane." (u Sahih al-Buhari 1: 28, i Sahih Muslim 3: 1219). Onaj ko jede sumnjajući u izlazak zore, kruži oko zaštitnog prostora i skoro će upasti u njega, pa je jelo izložilo njegov post kvaru, stoga mu se to mrzi. Ako je pojeo dok je sumnjao, ne smatra se obaveznim da nadoknadi post samo zbog sumnje; jer je kvar post sumnjiv; zbog sumnje u izlazak zore, a osnova je ostanak noći, pa se dan ne uspostavlja sumnjom, osim ako je siguran u izlazak, tada mu je obavezno nadoknaditi. Takođe, ako je doručkovao i smatrao da zora nije izašla, nema nadoknade na ispravan način; jer je siguran da je noć, pa se ne kvari osim sličnom sigurnošću. Pogledaj: Bada'i as-Sanai 2: 105.