Kažem, uz Božiju pomoć: Ova tema je izazvala veliku zabunu među običnim muslimanima i onima koji su proučavali šerijatske nauke; zbog odstupanja u primanju znanja iz njegovih izvornih izvora i od njegovih učitelja, imama, pravnika i muftija. Da bismo postigli istinu, kažemo: Iako lice i dlanovi nisu 'awra (stida), kako su to izjavili većina pravnika, to ne znači da je dozvoljeno otkrivanje istih pred strancima; jer je hidžab i 'awra dva različita pojma; pokrivanje 'awre je obaveza sama po sebi, bez obzira na to da li ljudi vide ili ne, u namazu i van njega, dok hidžab ne postoji osim kada se boji od pogleda stranaca. Također, pokrivanje 'awre je obaveza za svakog muškarca i ženu, dok je hidžab specifičan za žene. Učenjak Muhammad Šefik el-Othmani , nakon što je naveo razlike između 'awre i hidžaba u detaljnom obraćanju u tumačenju ajeta o hidžabu, rekao je: "Mnogi ljudi su se zabavili i izuzeli lice i dlanove iz 'awre kao dokaz da njihovo pokrivanje nije obavezno, i da je ženama dozvoljeno otkrivanje lica i ruku pred rodbinom i strancima bez ograničenja, a ti si svestan slabosti ovog dokaza...". Ono što se navodi kao dokaz da lice i dlanovi nisu 'awra je ono što je u Sahihu Buhariju 2: 653 rekao : "Žena u ihramu ne nosi nikab i ne stavlja rukavice", a da su njihovo pokrivanje bilo obavezno, Poslanik  ne bi naređivao otkrivanje 'awra. Hafiz Iraki je rekao u "Tarh at-Tathrib" 5: 46: "Zabrana nošenja nikaba ukazuje na zabranu pokrivanja lica onim što ga dodiruje, a ne onim što je udaljeno od njega, a ovo je stav četiri imama i tako su rekli i većina...", tako da je ono što pokriva lice i udaljeno od njega, pravnici različitih pravaca su izjavili da je to dozvoljeno i preporučeno. Imam Šafija je rekao u "El-Umm" 2: 162: "Žena, ako je istaknuta i želi se pokriti od ljudi, može spustiti svoj džilbab ili dio marame ili nešto drugo od svojih haljina s vrha glave i udaljiti ga od lica kako bi pokrila svoje lice udaljeno, kao pokrivač na svom licu, i ne može nositi nikab." Šemsul-ulema Serahsi  je rekao u "El-Mebsut" 4: 128: "Nema smetnje da žena spusti maramu na svoje lice s vrha glave na način da ne dodiruje lice; jer pokrivanje lica se postiže onim što dodiruje lice, a ne onim što ne dodiruje, pa je ovo kao da ulazi pod krov. Drugi su rekli da je preporučljivo u ihramu da spusti nešto na svoje lice i udalji ga, i za to su napravili štake poput kupole koje se stavljaju na lice i preko njih se spušta haljina, kao što je u "Fethu-l-Kadir" 2: 512, i "Šernbelalije" 1: 234. Na to se poziva i ono što je preneseno u "Sunen Ebu Davuda" 2: 167, i "Sunen El-Bejhakija" 5: 48 od Aiše, radijallahu anha, koja je rekla: "Kada su prolazili konjanici pored nas dok smo bile s Poslanikom  u ihramu, kada su nam se približili, jedna od nas je spustila svoj džilbab s vrha glave na lice, a kada su nas prošli, otkrile smo ga." Tako je dozvoljeno pokrivanje lica udaljenog i preporučeno u ihramu, uprkos jasnoj zabrani koja se u njemu nalazi, učinilo je obaveznim pokrivanje u ne-ihramu, a to su razumeli naši učeni pravnici, pa je rekao: "Rekao je Kamil Ibn Humam u "Fethu-l-Kadir" 2: 512, i učenjak Šurnbelali u "Hašiji na Dure" 1: 234, i učenjak Šejhi Zadeh u "Mecgamu-l-Anhar" 1: 285: "Ovo pitanje ukazuje na to da je žena zabranjena da pokazuje svoje lice strancima bez nužde, a tako i hadis to potvrđuje": tj. hadis Aiše, radijallahu anha. Tako su učenjaci Hanafi potvrdili obavezu pokrivanja lica za djevojku, nasuprot onome što neki ljudi misle. Od izjava njihovih velikana u tome, rekao je šehid Ibn Mazeh: "Mlada žena treba da se spreči od otkrivanja svog lica kako ne bi dovela do fitne, a u našem vremenu je zabrana obavezna, čak i farz zbog prevlasti pokvarenosti", kao što je u "Mecgamu-l-Anhar" 1: 81. Zainul-Abidin Ibn Nujim je rekao u "El-Bahr Ar-Raik" 1: 284: "Rekli su naši učitelji: Mlada žena treba da se spreči od otkrivanja svog lica među muškarcima u našem vremenu zbog fitne." Šemsuddin El-Tumurtashi i učenjak Hasakfi u "Duru-l-Muhtar" objašnjavajući "Tenuir El-Absar": "Mlada žena se sprečava od otkrivanja lica među muškarcima, ne zato što je to 'awra, već zbog straha od fitne - tj. poroka ili strasti - kao što je dodirivanje lica, čak i ako je strast sigurna; jer je dodirivanje jače; i zato je dodirivanje zabranjeno u vezi s brakom." I takođe, kod Malika, u "Mawāhib El-Džalil" 1: 499: "Znaj da, ako se boji od žene fitne, ona treba da pokrije lice i dlanove, rekao je sudija Abdulvehhab, a prenio je od njega šejh Ahmed Zerruq u objašnjenju poslanice, i to je očigledno iz "El-Tavdih". Ovo je ono što je obavezno za nju." Što se tiče šafija, njihovi izrazi su jasni u vezi sa obavezom pokrivanja, među njima je u "Fetuhat El-Vahab" 2: 158, i "El-Tecrid Linnaf El-Abid" 1: 465: "Obaveza pokrivanja lica i dlanova u životu nije zato što su oni 'awra, već zato što pogled na njih često dovodi do fitne", i u hašijama Kuliobija i Amire 3: 109: "Zabranjeno im je izlaziti s otkrivenim licima; jer to je uzrok harama", i slično kod hanabila. Učenjak Muhammad Šefik El-Othmani rekao je u "Tafsil El-Khitab" 3: 466: "Dugovali smo govoriti jer smo vidjeli da su neki koji se nazivaju učenjacima u našem vremenu zapali u zabunu, a na osnovu onoga što se pokazalo slabom robu, većina malika, šafija i hanabila su se složili da je zabranjeno gledati u lice strankinje i njene dlanove, kao i da je zabranjeno otkrivanje osim u nuždi, ne zato što su oni 'awra u namazu, već zbog fitne." Tako se pokazuje da je pitanje pokrivanja lica predmet saglasnosti među pravnicima različitih pravaca, posebno zbog fitne, čak je i Imam El-Haramain istakao saglasnost muslimana o tome, rekavši: "Muslimani su se složili da žene ne izlaze s otkrivenim licima; jer je pogled sumnja fitne i pokreće strast, pa je prikladno za lepotu šerijata zatvoriti vrata i okrenuti se od detalja situacija poput samoće s strankinjom", kao što je u "Asna-l-Matalib" 3: 109, "El-Ghurar El-Bahija" 4: 96, "Tuhfat El-Muhtadž" 7: 193, "Nihayat El-Muhtadž" 6: 188, "Hašija El-Džamal" 122, i "Hašija El-Bejgrimi" 3: 373. Ono što se navodi kao dokaz za to je Njegova reč : {O Vjerovjesniče, reci svojim ženama, kćerkama i ženama vjernika da spuste na sebe svoje plašteve; to je bolje da budu prepoznate, pa da ne budu uvrijeđene} [El-Ahzab: 59]. U "Sunen Ebu Davudu" 4: 61, od Ummu Seleme, radijallahu anha, koja je rekla: "Kada je objavljeno da spuste plašteve na sebe, izašle su žene ensarija kao da su na glavama nosile vrane od plašteva." U "Tafsir El-Tabari" 22: 46, od Ibn Abbasa i Ubajde : "Allah je naredio ženama vjernica da, kada izlaze iz svojih kuća zbog potrebe, pokriju svoja lica s vrha glave plaštima i da pokažu samo jedno oko." Ebu Bekr El-Džassas je rekao u "Ahkamu-l-Kuran" 3: 546: "Ovaj ajet ukazuje na to da je mlada žena naređena da pokrije svoje lice od stranaca i da pokaže pokrivenost i čednost kada izlazi; kako ne bi izazvala sumnju među ljudima." Njegova reč : {I neka ne pokazuju svoje ukrase osim onoga što se vidi od njih, i neka stave marame na svoja dekoltea...} [An-Nur: 31], tako da značenje {osim onoga što se vidi od njih} od Ibn Mes’uda i Ibrahima : odjeća, kao što je u "El-Mustadrak" 2: 431, i ispravio ga je i "Musannif Ibn Ebi Šejbe" 3: 546, i "Šerh Ma’ani El-Efkar" 4: 332, i "El-Mu’cem El-Kabir" 9: 228. U "Sunen Ebu Davudu" 4: 61, od Aiše, radijallahu anha, koja je rekla: "Neka Allah smiluje prve žene muhadžirke kada je Allah objavio: {I neka stave marame na svoja dekoltea}, rastrgale su rukave svojih plašteva i pokrile se njima." U "Sahih Muslim" 2: 606, od Ummu Atije, radijallahu anha, koja je rekla: "O Božiji Poslaniče, jedna od nas nema plašt, rekao je: neka nosi plašt svoje sestre." Ovo je samo mali deo onoga što se navodi kao dokaz za to. Dakle, suština je da su pravnici četiri pravca izjavili obavezu pokrivanja lica i dlanova zbog fitne, a u slučaju ne-fitne nije obavezno, već preporučeno, ali situacija u otkrivanju nije kao situacija u otkrivanju drugih delova žene; jer oni nisu 'awra, za razliku od drugih koji su 'awra. A Allah zna najbolje.