Kažem i s Božijom pomoći: Ova tema je zbunjujuća i potrebna je razjašnjenja i ispravke, čak sam želio da je obradim u posebnom članku kako bi se razjasnio položaj.

Da bismo ostvarili cilj, odgovaramo na dva pitanja, a to su:

1. Da li je u tekstovima velikog šerijata zabranjeno brak sa rođacima?
2. Da li su ugledni učenjaci, bez obzira na razlike u svojim pravnim školama, izrazili neslaganje sa brakom sa bliskim rođacima?

Odgovor na svako od njih je sledeći:

Prvo: Tekstovi šerijata o braku sa bliskim rođacima, i u njima se navodi sledeće:

Prvo: Tekstovi o zabrani braka sa rođacima:

Neki učenjaci su u svojim knjigama naveli rečenice iz hadisa o zabrani braka sa rođacima, koristeći ih kao dokaz za ono što su htjeli, ali je poznato da se svako znanje i veština uzimaju od njihovih nosilaca, pa kao što se fikh ne uzima iz knjiga hadisa i tumačenja, tako se ni hadis ne uzima iz pravnih knjiga. To nas obavezuje da se vratimo različitim zbirkama hadisa ili knjigama koje su se bavile prenosom hadisa iz pravnih knjiga kako bismo proverili stanje ovih hadisa i njihovu autentičnost od Poslanika , a ti hadisi su:

1. (Ne ženite se sa bliskim rođacima, jer to uzrokuje slabost kod dece), kao što je navedeno u Tehlsilu al-Habir: 3: 304, ili rečima: (Ne ženite se sa bliskim rođacima, jer se deca rađaju slaba), kao što je u Tehlsilu al-Habir: 3: 304, ili rečima: (Udaljite se, ne oslabite), kao što je u Tehlsilu al-Habir: 3: 304, i Jawahir al-Akhbar: 84.

Ova rečenica se pripisuje nepoznatom prenositelju hadisa Ibn Qutaybi, a značenje „oslabiti“: rekao je al-Fayumi u al-Misbah al-Munir str. 366: „Dečak je slab, slab je zbog malog tela i mršavosti, on je slab i težak, a osnova je na 'fa'il' i ženski oblik je 'slaba' i 'oslabio sam ga' znači oslabio sam ga.

Ibn Hajar al-Asqalani je naveo u Tehlsilu al-Habir 3: 304, Ibn al-Mulqin u Khulasatu al-Badr 2: 179, Ibn Hajar al-Haytami u Tuhfatu al-Muhtaj 7: 189, al-Ramli u Nihayatu al-Muhtaj 6: 185, al-Sharbini u Mughni al-Muhtaj 4: 206-207 i drugi, reč Ibn al-Salah: „Nisam našao osnovu koja se može osloniti na to.“ I oni su se složili s tim. I rekao je al-Taj al-Sabki u Tehlsilu hadisa Ihya Ulum al-Din 2: 972: „Nisam našao lanac prenositelja.“ Tako se čuvari i drugi slažu da su ove rečenice za ovaj hadis izmišljene i da nema osnova za njihovo korišćenje.

2. (Onaj ko se ženi u svom narodu je kao onaj ko se sadi u svom dvorištu) u al-Mu'jam al-Kabir 1: 114, i al-Firdaws 4: 313, ovaj hadis je jedan od hadisa verzije Sulejmana ibn Ayyuba od njegovog oca od njegovog dede od Musaa ibn Talhe od njegovog oca od Poslanika .

Rekao je Ibn Adi u al-Kamil 3: 284: „Većina ovih hadisa su pojedinačni za ovu lanac, niko ne prati Sulejmana na tome.“

I rekao je Yaqub ibn Shayba: „Ovi hadisi su kod mene ispravni“ [Misbah al-Zujaja 4: 36]. Rekao je al-Iraqi: „Izdvojio ih je al-Diya al-Maqdisi u al-Mukhtara 3: 21 kao u Tehlsilu hadisa al-Ihya 2: 971-972.

I rekao je al-Dhahabi u al-Mizan 3: 281 i al-Mughni str. 277: „O Sulejmanu: ima sumnjivih hadisa, ali je bio pouzdan, pouzdan ga je proglasio al-Fadl ibn Sakin al-Sindi kao u al-Ahadith al-Mukhtara 3: 21, i al-Kamil Ibn Adi 3: 284.

I rekao je Ibn Hajar u al-Lisan 3: 77: „Nije spomenuto da je Ibn Abi Hatim imao prigovor, a Ibn Hibban ga je spomenuo među pouzdanim.“

Što se tiče drugih hadisa koji se koriste kao dokaz za to, kao što je hadis (Birajte za svoje potomstvo, jer krv je tajna), i hadis (Čuvajte se zelenih đubreta), nema dokaza u njima za brak sa rođakom, bilo bliskim ili dalekim, i pored toga, stručnjaci su presudili da nisu autentični od Poslanika , a imam al-Kawthari je detaljno obradio ovu temu u dva svoja članka str. 130-141.

Drugo: Tekstovi koji dozvoljavaju brak sa rođacima:

1. Njegova reč : {A kada je Zaid završio sa njom, oženili smo te je da ne bi bilo teško za vernike u ženama njihovih posinjenih kada su završili sa njima, a zapovest Allaha je izvršena} [Al-Ahzab: 37]. Ovaj ajet se odnosi na brak Poslanika  sa Zainab bint Jahsh, kao što je navedeno u Tefsiru al-Tabari 22: 14, i Tefsiru al-Qurtubi 14: 193, ona je sestrična Poslanika , prenosi al-Hakim u al-Mustadrak 4: 24 od Musaba ibn Abdullaha al-Zubairija: (Zainab bint Jahsh bin Raba' bin Ya'mur bin Sabra bin Murra bin Kethir bin Ghanem bin Dudan bin Asad bin Khuzaymah, a njena majka je Umaymah bint Abd al-Muttalib bin Hashim bin Amr bin Abd Manaf, a Zainab je bila sa Zaid ibn Harithah, pa ga je napustila, a Poslanik  ju je oženio, i o njoj je objavljen ajet {A kada je Zaid završio sa njom, oženili smo te je} i ona se hvalila među ženama Poslanika  govoreći: „Allah me oženio svojim Poslanikom, a vaši očevi i rođaci su vas oženili“) u Sunenu al-Tirmidhi 5: 354, i ispravljen je, i u Musnedu Abu 'Awanah 3: 56, i Sunenu al-Nasai 4: 417.

Međutim, može se reći da ovaj ajet nije tekst u ovoj temi; jer se odnosi na dozvolu za ženu posinjenika. Ova izjava, iako je tačna, ne sprečava da se iz nje izvuku druga pravila, posebno u ovoj našoj temi; jer je jasna u dozvoljavanju bliskih rođaka kao što je sestrična.

2. Brak Poslanika , kao što je poznato, sa Alijem ibn Abi Talibom  sa njegovom kćerkom Fatimom, r.a., koja je kćerka njegovog bratića; jer su Poslanik  i Ali sinovi stričeva.

I može se reći da je brak sa bliskim rođacima, kao što su kćerke stričeva i tetaka, u suprotnosti sa onim što je bolje, dok to ne važi za daleke rođake, a hadis se ne odnosi na brak sa bliskim rođacima.

3. Brak Poslanika  sa njegovom kćerkom Zainab r.a. sa Abu al-Aas ibn al-Rabi' ibn Abd al-Uzza ibn Abd Shams pre poslanstva, koji je bio sin njene tetke Hale bint Khuwailid, a zatim ju je ponovo oženio nakon njegovog prihvatanja islama, kao što je u al-Mustadrak 3: 741, 4: 50, i Sir A'lam al-Nubala 1: 330-335, i Majma' al-Zawa'id 9: 212-216, i Sunenu al-Bayhaqi al-Kabir 7: 187, i Sunenu al-Darakutni 3: 253, i Sunenu Ibn Majah 1: 647. Može se reći da je ovaj brak bio u doba neznanja pre islama, a postupak Poslanika je bio potvrda onoga što je proizašlo iz njega, kao što su deca i povezanost između supružnika, što je nesumnjivo veće i značajnije od onoga što se može zamisliti iz ove koristi.

Iz ovog pregleda šerijatskih tekstova dolazimo do zaključka da ne postoji tekst koji bi specijalizovao ili ograničio opštu dozvolu u ajetima časnog Kur'ana koji se odnose na brak sa bliskim rođacima, kao što je Njegova reč : {Zabranjene su vam majke vaše i kćeri vaše i sestre vaše i tetke vaše i strine vaše i kćeri brata i kćeri sestre} [An-Nisa: 23], kako to ne bi bilo, kada je došao poseban kur'anski tekst koji dozvoljava i legalizuje brak sa bliskim rođacima, rekao je : {O Poslaniče, uistinu, dozvolili smo ti žene koje si dao njihove nagrade i ono što je u vlasništvu tvoje desnice od onoga što je Allah dao tebi, i kćeri tvoje tetke i kćeri tvojih tetaka i kćeri tvog strica i kćeri tvoje strine koje su emigrirale s tobom} [Al-Ahzab: 50].

Ova opća kur'anska izjava je potvrđena postupkom Poslanika , kao što je ranije navedeno u tekstovima o dozvolama, uprkos tome što je pomenuto njihovo tumačenje i prenošenje na suprotno od onoga što se podrazumeva.

Ono što se našlo u zabrani ne može se suprotstaviti ovoj jasnoći u dozvolama navedenim u časnom Kur'anu i primeni Poslanika , jer se radi o rečima koje se ne mogu potvrditi od Poslanika, ili o hadisu u kojem postoji velika razlika u njegovoj autentičnosti, kao što je ranije rečeno.

Najviše što se može izvući iz toga je da nije preporučljivo pretjerivati u braku sa rođacima, tako da ne ožene druge i ne uzimaju druge, a to potvrđuje ono što je prenio Ibrahim al-Harbi u Gharib al-Hadith od Abdullaha ibn al-Muammela od Ibn Abi Malike, rekao je: Rekao je Omer  porodici al-Sa'ib: „Vi ste se osvetlili, pa se ženite sa strancima.“ Rekao je al-Harbi: „Misli se na ženidbu sa strankama“ [kao u Tehlsilu al-Habir 3: 304, i Jawahir al-Akhbar str. 84]; jer se iz toga može zaključiti da je porodica al-Sa'ib bila ograničena na brak sa rođacima sve dok im nije oslabio potomak, pa im je Omer  naredio da se žene strankama kako bi ih ojačali.

Drugo: Mišljenje učenjaka o braku sa bliskim rođacima:

Ibn Yunus je prenio u Tareekh al-Ghurabaa u biografiji al-Shafii od svog učitelja od al-Muznija, od al-Shafii rekao: „Svaka porodica čije žene ne izlaze za druge ljude, njihova deca će biti glupa“ kao što je u Jawahir al-Akhbar str. 84, i Mughni al-Muhtaj 4: 206, i Sharh Minhaj al-Tullab 4: 119.

Možda je osnova al-Shafii  u njegovim rečima to što su Arapi verovali da deca dolaze od bliskih rođaka slaba zbog stida između supružnika, ali dolaze po prirodi svog naroda, kao što je u al-Misbah al-Munir str. 366.

Zato smo našli da su učenjaci šafijske škole, kao što je u Tuhfatu al-Muhtaj 7: 189, i Fetave al-Haytami 4: 98, i al-Mahalli 3: 208, i Nihayatu al-Muhtaj 6: 185, i Hašija al-Jamal 4: 119, i Hašija al-Bijgirmi 3: 364, i Fayd al-Qadir 2: 215, i al-Anwar al-Qudsiyya u ličnim pitanjima str. 5.

Neki hanbali, kao što je u al-Mughni 7: 83, i Kuvajtskoj pravnoj enciklopediji 24: 61-62, i Daqa'iq Uli al-Nahwi 2: 623, naveli su da je preporučljivo oženiti strankinju i onu koja nije bliski rođak, i objasnili su da se pod bliskim rođakom misli na one u prvim stepenima rodbinstva, kao što su kćerke stričeva i tetaka. I spomenuli su učenjaci šafijske škole — kao što je u al-Mahalli 3: 208, i Sharh Minhaj al-Tullab 4: 119, i Nihayatu al-Muhtaj 6: 185, i Hašija al-Jamal 4: 119 — da su daleki rođaci bolji od stranaca; zbog odsustva značenja u nekim od objašnjenja koja dolaze uz bliskost rodbinstva. I preneli su reči al-Shafii  na njegovu najbližu rodbinu, kao što je u Mughni al-Muhtaj 4: 206-207, i Sharh Minhaj al-Tullab 4: 119. Oslonili su se na ovu presudu na ono što je ranije pomenuto, što se ne može potvrditi od Poslanika , i na druge razloge koji su:

1. Da je slabost deteta koja se obično javlja zbog stida od bliskih rođaka očigledno značenje koje se može smatrati osnovom za to, kao što je u Tuhfatu al-Muhtaj 7: 189, i Nihayatu al-Muhtaj 6: 185, i Sharh Minhaj al-Tullab 4: 119.
2. Da su ciljevi braka povezivanje plemena radi međusobne podrške i zajedničkog stava, što nedostaje u braku sa rođacima, kao što je u Mughni al-Muhtaj 4: 206.
3. Da je slabost želje za bliskim rođakom uzrok tome da se deca rađaju slaba, kao što je u al-Mahalli 3: 208.
4. Da su deca stranaca plodnija.
5. Da se ne može izbjeći razvod, što može dovesti do prekida rodbinskih veza koje treba održavati, kao što je u al-Mughni 7: 83, i Daqa'iq Uli al-Nahwi 2: 623.

Međutim, neki šafijski učenjaci su se protivili ovoj presudi zbog nedostatka šerijatskog dokaza na koji bi se oslonili, rekao je al-Sabki: „Ova presuda ne bi trebala biti potvrđena zbog nedostatka dokaza“, kao što je u Mughni al-Muhtaj 4: 206-207.

Kako god, s obzirom na to da je stav šafijske i hanbalske škole zasnovan na iskustvu, trebalo bi da pomenemo nešto od savremenih statistika o tome šta uzrokuje brak sa rođacima.

U knjizi Nadvige medicinskog pregleda: „Pogrešno se razume uticaj braka sa rođacima, i često se krivi ova duboko ukorenjena društvena praksa u našem društvu, a često se smatra da je praksa braka sa rođacima uzrok bolesti naše dece i njihovih invaliditeta. Postoji poznati procenat verovatnoće za rađanje abnormalnosti ili genetskih bolesti kod svake ženidbe, tj. kod svake trudnoće, procenat kod brakova stranaca je 2%, što znači da parovi koji nisu rođaci imaju 98% šanse da dobiju zdravu decu po svakoj trudnoći, dok kod braka sa bliskim rođacima, kao što su prvi rođaci, verovatnoća za abnormalno rađanje se povećava na 4%, što znači da imaju 96% šanse za rađanje zdravih beba, a procenat verovatnoće za genetske bolesti raste što je veza između supružnika bliža, i što se ponavlja kroz uzastopne generacije u porodici, kao što je na str. 22-23 iz Nadvige medicinskog pregleda pre braka iz medicinskog i šerijatskog ugla pod pokroviteljstvom Humanitarne organizacije Al-Iffah: urednici Farouk Badran i Adel Badarne, 1994.

Na kraju, skrećemo pažnju na tri stvari:

1. Ova statistika uklanja veliki mit o braku sa rođacima; jer je razlika mala između braka sa rođacima i drugih.
2. Ono što je poznato među ljudima kao hadis: (Udaljite se od braka), nije potvrđeno od Poslanika , i poznato je da se izmišljeni hadis ne sme pominjati osim da se naglasi njegovo izmišljeno poreklo; tako da se ne bi trebalo koristiti kao dokaz protiv braka sa rođacima hadisi koji su ranije detaljno objašnjeni.
3. Šafijska i neki hanbalski učenjaci su iz prethodno navedenih razloga smatrali da brak sa bliskim rođacima nije preporučljiv i nisu to povezali sa sunnetom; jer je preporučljivost niža od toga; i jer ono što su naveli od objašnjenja ne može se smatrati sunnetom, tako da se stvar vrti između preporučljivosti i nepreporučljivosti, a ne zaboravimo da su oni koji su rekli da brak sa bliskim rođacima nije preporučljiv naveli da je brak sa rođakom bolji od braka sa strankinjom. A Allah je onaj koji pomaže.