Kažem, uz Božiju pomoć: Da, obaveza obećanja u transakcijama je obavezna; jer se u ovom vremenu pojavila velika potreba za obaveznošću obećanja; jer se većina ugovora u islamskim bankama oslanja na to, a grane zasnovane na tome u hanefijskom mezhebu su nebrojene, čak je navedena osnova u Časopisu pravnih presuda. U (članu: 84): "Obećanja u sticanju oblika zavisnosti su obavezna. Na primjer: ako je čovjek rekao drugom: prodaj ovu stvar tom i tom, i ako ti ne da cenu, ja ću ti je dati, pa kupac nije dao cenu, čovjek je obavezan da plati navedenu cenu na osnovu svog obećanja koje je uslovljeno." Ahmed Al-Zarqa je rekao u objašnjenju pravila (str. 425): "Obećanja koja dolaze od čovjeka u onome što može i što je ispravno obavezati ga šerijatski, kada dolaze uz alate zavisnosti koji ukazuju na obavezu ili zabranu, su obavezna; zbog potrebe ljudi za njima. A ako dođu bez oblika zavisnosti, nisu obavezna; zbog nedostatka onoga što ukazuje na obavezu i zabranu, već su samo obična obećanja, i nije obavezno ispuniti ih zakonski." Ibn Abidin je rekao u (Odgovor na sumnje 5: 84): "U 'Džami' (1: 140): Ako su spomenuli prodaju bez uslova, a zatim su spomenuli uslov u obliku ugovora, prodaja je dozvoljena i obaveza ispunjenja obećanja je obavezna; jer obećanja mogu biti obavezna, čime se čini obaveznim zbog potrebe ljudi da trguju bez pominjanja uslova ispunjenja, a zatim su ga postavili kao prodaju ispunjenja. O tome je fatvu dao u 'Khayriyyah', i rekao: Naši učenjaci su izjavili da ako su spomenuli prodaju bez uslova, a zatim su spomenuli uslov u obliku ugovora, prodaja je dozvoljena i obaveza ispunjenja obećanja je obavezna." Naš učitelj Osmanija je rekao u savremenim pravnim istraživanjima (str. 213): "Gledajući na reči ovih pravnika, može se smatrati da su obećanja o zakupu i prodaji navedena u ugovoru takođe obavezna u zakonskom smislu."