Kažem, uz Božiju pomoć: Hadisi se protive, neki od njih ukazuju na dozvolu kao hadis Aishe, radijallahu anha, koja je rekla: „Uplela sam ogrlice hadija Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, zatim ih je obeležila i stavila na njega, ili sam ih ja stavila, zatim ih je poslao kući, i ostao je u Medini, pa mu nije bilo zabranjeno ono što mu je bilo dozvoljeno“ u Sahihu Buhariju 2: 169, i Sahihu Muslimu 957. Drugi ukazuju na zabranu, kao hadis Ummu Seleme, radijallahu anha, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Kada vidite mladi mesec zul-hidžeta, i ako neko od vas želi da žrtvuje, neka se suzdrži od šišanja kose i noktiju“ u Sahihu Muslimu 3: 1565. Učenjaci su se razdvojili u vezi sa pomirenjem između njih, i u tumačenju drugog hadisa, hanefije su se opredelile za dozvolu šišanja i da je njegovo delovanje suprotno onome što je bolje, dok su maliki i šafije smatrali da je bolje ne šišati i da je to mržnja koja se ne preporučuje, dok su hanbeli jedinstveno smatrali da je šišanje zabranjeno, stoga ne treba biti strogi prema muslimanima u ovakvim pitanjima, a Allah najbolje zna.