Kažem i uz Božiju pomoć: Kažem i uz Božiju pomoć: Već smo objasnili u vezi sa pravilima otkrivanja lica i dlanova: da je celo telo žene sramota osim lica i dlanova, ali ih je potrebno pokriti zbog iskušenja prema učenjacima naših četiri mezheba, sve do toga da je Imam al-Haramain preneo saglasnost o tome, i nije dozvoljeno otkrivanje osim iz nužde kao što su sud, svedočenje, venčanje i lečenje. Dozvoljeno je otkrivanje mesta bolesti radi lečenja, kako bi se oživela prava ljudi i zadovoljile njihove potrebe uz poštovanje sledećeg: 1. Da lečenje obavlja lekarka, a ne lekar; jer nije dozvoljeno muškarcu da gleda mesto bolesti osim ako mu je dozvoljeno da gleda to mesto kao što je slučaj sa suprugom ili bliskim rođakom, sve dok ne postoji lekarka koja bi je lečila, a lekar može da nauči medicinsku sestru ili ženu kako da je pregleda i leči bez da je gleda, što je obavezno prema šerijatu, kao što je naveo završni istraživač Ibn Abidin u "Redu na sadržaj" 6: 371, i drugi; jer je pogled između istog pola lakši, zar ne vidiš da žena pere ženu nakon njene smrti, a ne muškarac. Kao što je u "Mebsutu" 10: 156. 2. Da lekarov pogled bude ograničen na mesto bolesti uz spušten pogled koliko god je moguće, i da pokrije ostale delove tela žene, a ovo je uslovljeno time da ne postoji žena koja bi je lečila, rekao je učenjak Zaili u "Tebijinu istinu" 6: 17: "Lekar bi trebao da nauči ženu ako je to moguće; jer je pogled između istog pola lakši, a ako to nije moguće, neka pokrije svaki deo njenog tela osim mesta bolesti, a zatim neka gleda, i neka skrene pogled od drugih delova koliko god može; jer ono što je utvrđeno iz nužde se ograničava na tu nužnost", i slično u "Hidayi" 6: 129, i "Duru al-hukam" 1: 315, i drugi. U "Džavheru an-najiru" 2: 284: "Što se tiče bolesti na ostalim delovima njenog tela osim na stidnom delu, dozvoljeno je da gleda to mesto prilikom lečenja; jer je to mesto nužde, a ako je na stidnom delu, trebalo bi da nauči ženu da je leči, a ako ne postoji žena koja bi je lečila i boje se da će umreti ili će je zadesiti nevolja ili bol koji nije podnošljiv, pokrijte sve osim mesta gde je bolest, a zatim je leči muškarac i neka skrene pogled koliko god može osim od mesta rane." Pored onoga što je prethodno detaljno objašnjeno kod naših učenjaka Hanafija, Šafije i Hanbeli su rekli: ako je lekar stranac za pacijentkinju, neophodno je prisustvo onoga ko će obezbediti da se ne dogodi zabranjeno. U "Šerhu al-Khatiba" 3: 379: "Neka to bude u prisustvu bliskog rođaka ili muža ili pouzdane žene." I slično u "Mughni al-Muhtadž" 4: 215, "Al-Ghurar al-Bahija" 4: 365, "Fikhijska enciklopedija Kuvajta" 28: 201, 12: 136-137, i drugi. Iz toga se jasno vidi da nije dozvoljeno da žene idu kod lekara kada postoje lekarke, posebno za medicinske preglede prilikom porođaja ili za njihovo rađanje, pod izgovorom da su lekari veštiji od lekarki; jer je ženi dozvoljeno da je leči lekar iz nužde, a ovo nije nužnost, rekao je učenjak Ibn Najim u "Al-Bahr al-Ra'ik" 8: 218: "Lekaru je to dozvoljeno samo ako ne postoji lekarka, a ako postoji, nije mu dozvoljeno da gleda." Dakle, nužnosti kao što su smrt, nevolja i bol koji nije podnošljiv opravdavaju lečenje od strane lekara ako ne postoji lekarka; jer se nužnost ograničava na njenu meru, a prisustvom lekarke ona se ukida. Rekao je kralj učenjaka Kasani u "Bada'i al-Sanai" 5: 124: "Ako ne postoji žena koja zna lečiti niti žena koja bi učila, i boje se da će umreti ili će ih zadesiti nevolja ili bol koji ne mogu podneti, lečiće je muškarac, ali neće otkrivati ništa osim mesta rane i neka skrene pogled koliko god može; jer su šerijatske zabrane mogle biti ukinute zbog nužde: kao što je zabrana lešine, pijenje alkohola u slučaju gladi i prinude, ali ono što je utvrđeno iz nužde ne prelazi granice nužde; jer je uzrok njegovog postojanja nužnost i presudna odluka ne prelazi granice uzroka. A Allah zna najbolje.