To je vlasništvo za siromašne; jer je rekao, sallallahu alejhi ve sellem: ((Dajte za svakog slobodnog i roba)), u Sunen al-Darakutni 2: 150, a davanje je vlasništvo, ne može se ostvariti hranom koja je dozvoljena, niti nečim što nije vlasništvo uopšte, a islam onoga kome se daje nije uslov za dozvolu davanja, pa je dozvoljeno dati je ljudima pod zaštitom, i može se dati ono što je obavezno u zekatu iftara za jednu osobu grupi siromašnih, i može se dati ono što je obavezno za grupu kao jednog siromaha; jer je obavezno zekat, pa je dozvoljeno skupiti ga i podijeliti: kao zekat imovine, i imam ne šalje poslanika za to; jer poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije slao, a za nas je u tome uzor, vidi: Bada'i al-Sanai 2: 74-75.