Kažem, uz Božiju pomoć: U ovom postupku postoje zabrane na koje treba obratiti pažnju, a to su: Prvo: Nema stranice u novinama koja ne sadrži ime Allaha , bilo u imenu kao što su Abdullah i Abdurrahman, ili u rečenici, a u ovoj upotrebi je uvreda za Njega, i ne pokazuje Mu mesto koje zaslužuje u poštovanju i uvažavanju, čak i ako se koristi za omotanje nečega. U Bireki Muhammediji 4: 197: "A od onoga što se mrzi: stavljanje nečega poput bibera i dirhema u papir - tj. onoga što se u njemu piše - u kojem se nalazi ime Allaha Uzvišenog iz imena koja su najlepša, napisano samostalno ili u okviru govora... Takođe, prostirka ili mesto za molitvu - tj. tepih - na kojem je u tkanju napisano 'Kralj je Allah', mrzi se koristiti i sedeti na njemu; zbog narušavanja poštovanja koje je naređeno, osim ako je na turban ili kapici, tada se ne smatra mržnjom; zbog odsustva razloga za mržnju, koji je nepoštovanje, osim ako se ne zaprlja znojem glave, što bi dovelo do narušavanja poštovanja. Slično tome u Radu al-Muhtar 6: 364, i u Fatawi Hindiji 5: 322, i u Velikim fetvama Ibn Hadžera Hejtamija 1: 263. U uvodu Ibn Hadža Maliki 1: 43: "I poštuje se ono što se nađe u džamiji ili na putevima između nogu od papirića koji sadrže ime Allaha Uzvišenog ili ime nekog od poslanika, neka je mir na njih." U fetvi imama Subkija Šafije o gazenju stranih slova na tepihu na kojem su reči poput blagoslova i sreće, naginje ka zabrani, a ono što je rečeno u njegovim fetvama 2: 564-565: "Slova je stvorio Allah Uzvišeni da se od njih sastavi Njegova reč, i reč Njegovog poslanika i poslanika i meleka, neka je mir na njih, i spominjanja i druge obaveze, preporučene i dozvoljene, i nema sumnje da sastavljanje tih obaveza i preporuka zahteva njihovo poštovanje, uvažavanje i strahopoštovanje... Neki od učenjaka nisu dodirivali papir osim na abdestu, iako je papir mogao da sadrži ovo i ono, ali ono za šta je stvoren je da se u njemu piše Kur'an, hadis i korisno znanje, i zbog toga se poštuje. Ako bi neko namerno gazio papir koji je beo i došao mu je ono što treba da zna o njegovom poštovanju, ne bi bilo zabranjeno reći da je to zabranjeno. Takođe, slova se ne smeju gaziti onome ko je obavešten o značenju za šta su stvorena..." Drugo: Arapska slova su poštovana i ne treba ih omalovažavati; jer se njima piše Kur'an, i ova zabrana važi čak i ako se slovo iseče jedno po jedno. U Radu al-Muhtar 6: 364: "Ako se slovo odseče od slova ili se konac veže na neka slova, tako da reč više nije povezana, mržnja ne nestaje; jer pojedinačna slova imaju svoju svetost, kao i ako je na njima 'kralj' ili 'alif' ili 'lam'." Slično tome u Fatawi Hindiji: 5: 323, i u Bireki Muhammediji 4: 197-198: "O onome što se pokupi: neki od njih su rekli: mrzi se iz poštovanja prema slovima. U tekstu: I pojedinačna slova imaju svoju svetost; jer je sastav Kur'ana i reči poslanika  putem ovih slova. U mltakotu pojedinačna slova se poštuju; jer su deo Kur'ana." I rekao je učenjak Berkuvi u Putu Muhammediji 4: 198: "I treba da bude pravilo za maramu, ili krpu za abdest, ili slično, na kojoj se piše: kuća, ili reč, ili slovo, takođe u mržnji; jer se ovo smatra nepoštovanjem, a slova su nešto što ima svoju svetost." Treće: Papiri pripremljeni za pisanje ne treba omalovažavati; jer će se na njima pisati arapska slova, kao i ono što sadrži spominjanje Allaha . U "Bireki Muhammediji" 4: 197-198: "Korišćenje papira - tj. papira - pogodnog za pisanje u nečemu što se omalovažava je mržnja." Ako ste razumeli ono što je prethodno rečeno, jasno vam je šta treba učiniti da se zaštiti ono što sadrži ime Allaha , čak i ako želimo da ga uništimo, moramo ga očistiti od uvrede, bilo spaljivanjem, iako su se oko toga razilazili zbog onoga što se misli o spaljivanju kao uvredi, ili pranjem natpisa, ili stavljanjem na visoko mesto gde prašina i druge nečistoće ne mogu doći, ili umotavanjem napisanog u čistu krpu, što je najbolje. Međutim, njegovo cepanje ne oslobađa ga od mržnje. U fusnoti Asna al-Matalib za Ramlija Šafiju 1: 62: "I rekao je Halimi: Nije dozvoljeno cepanje papira koji sadrži ime Allaha Uzvišenog ili ime Njegovog poslanika zbog cepanja slova i razdvajanja reči, što je uvreda za ono što je napisano." U Bahru al-Raiku 1: 212: "U 'Tadžnisu': Kur'an, kada postane star - tj. antikvitet - i postane u stanju da se ne može čitati, i boji se da će se izgubiti, stavlja se u čistu krpu i zakopava; jer se musliman, kada umre, zakopava, pa kada Kur'an postane takav, njegovo zakopavanje je bolje od stavljanja na mesto gde se boji da će doći nečist ili slično." U Bireki Muhammediji 4: 198: "Knjige koje su suvišne, a u njima je ime Allaha Uzvišenog, bacaju se u mnogo vode koja teče, ili se zakopavaju u čistu zemlju i ne spaljuju vatrom, a u 'Tatarhani': Kur'an koji je stvoren i ne može se koristiti ne spaljuje se, već se umotava u čistu krpu i kopa se u raku... ili se stavlja na čisto mesto gde prašina i nečistoće ne mogu doći, a u 'Siradžiji': zakopava se ili se spaljuje." Suština je da treba očistiti arapska slova i papir na kojem se pišu od uvrede zbog mržnje prema tome, posebno kada se u njima nalazi ime Allaha Uzvišenog; zbog onoga što smo dužni učiniti da ga poštujemo. Što se tiče onoga ko baci ono što sadrži spominjanje Allaha s podsmijehom i ruganjem, strahuje se za njega, rekao je : {Da li ste se rugali Allahu i Njegovim znakovima i Poslaniku?} [Tevbe: od ajeta 65]. Musliman treba da čuva ono što je napisano u ime Allaha tako što će staviti ono što je uništeno daleko od nečistoća, kao u omotu ili posebnoj kanti u kojoj će ih skupiti, a zatim ih uništiti na način koji je prethodno rečen, tako da se koliko je moguće sačuva od uvrede i nečistoće i sličnog. Naš učitelj, učenjak Kasim al-Tai, Hanafi, obavestio nas je da je šejh Amjad al-Zahavi, muftija Iraka, podizao svaki papir koji nađe na zemlji na kojem je napisano arapskim slovima; zbog prethodnog. Treba obratiti pažnju da se knjige ne stavljaju pored nogu; jer to predstavlja uvredu prema njima, u Bahru al-Raiku 1: 212: "Od poštovanja je ne pružati nogu prema knjizi." Allah je Onaj koji pomaže.