Muž je prisilio svoju trudnu suprugu da se iftari tokom Ramazana iz straha za fetus. Prvog dana ju je prisilio da jede pred njim, a drugog dana je tvrdila da se iftara dok je zapravo postila, i kada je pitao da li se dobro najela, ona je odgovorila potvrdno. Kada je tražio da pojede nešto pred njim, izmišljala je izgovore. Prošlo je nekoliko dana dok nije otkrio da posti, a ona se opirala i nije se iftarila; jer je mrzela iftar i njegovo prisiljavanje nije bilo na zahtev doktora, već samo iz straha od muža. Kakva je presuda za dan kada je bila prisiljena na iftar? Da li muž griješi i šta se s tim dešava?