Kažem i uz Božiju pomoć: Postoje mnogi dokazi koji ukazuju na to da je zabranjeno čitati Kur'an tokom menstruacije, među kojima je i: Od Ibn Omara  se prenosi da je rekao : «Hajdžija i onaj koji je u stanju džunub ne čitaju ništa od Kur'ana» u Sunen Tirmiziju 1: 236, i Sunen Bejheki velikom 1: 309, i rekao je: ovo nije snažno, a prenosi se od Omera da je mrzio da čita Kur'an dok je bio džunub, i to je navedeno u različitim izvorima sa ispravnim lancem prenosilaca. Kao što je u Sunen Sughra 1: 564, i I'la al-Sunan 1: 349-350, i drugima. Tirmizi je rekao u svojim Sunenima 1: 236: To je mišljenje većine učenjaka među ashabima Poslanika  i tabi'ina i onih koji su došli posle njih, poput Sufjana et-Turija, Ibn Mubareka, Šafije, Ahmada i Isaka, koji su rekli: hajdžija i džunub ne čitaju ništa od Kur'ana, osim kraja ajeta i slova i sličnog, i dozvolili su džunubu i hajdžiji da se bave tesbihom i tehli-lom. Od Alija  se prenosi da je rekao: «Poslanik  nije se uzdržavao od čitanja Kur'ana osim kada je bio džunub» u Sahihu Ibn Hibana 1: 510, i Sunen Tirmiziju 1: 273, i rekao je: ispravno i dobro, i Musannef Ibn Ebi Šejbe 1: 99, i Musned Ahmed 1: 83, i Musned Ebi Jala 1: 459, i drugima, a ono što važi za džunuba važi i za hajdžiju i porodilju, a zapravo je za njih strožije, jer džunub od sanjanja ne kvari post, za razliku od menstruacije. Dr. Nuruddin Itr je rekao u I'lam al-Anam 1: 270-271: Hadis ukazuje na zabranu čitanja Kur'ana za džunuba, a slično važi i za hajdžiju i porodilju, posebno prema poznatoj verziji «nije ga sprečavalo ili rekao: nije ga odvajalo» koja je proglašena ispravnom; jer je džunub postavljen kao prepreka ili barijera, a zabrana podrazumijeva zabranu. A San'ani je prigovorio u Subul as-Salam 1: 182, tvrdeći da su sve reči izveštaj o njegovom  ostavljanju Kur'ana tokom džunuba, i da nema dokaza u ostavljanju o određenoj presudi.. već je moguće da je ostavljanje toga tokom džunuba zbog mržnje i sličnog. I ovo je greška; jer ako se to prihvati za verziju Tirmizija, ne može se prihvatiti za verziju većine; jer se u njoj ne poziva na ostavljanje, već na postavljanje džunuba kao prepreke i barijere od Kur'ana, a to podržava verzija Ahmeda i Ebi Jale: «Što se tiče džunuba, ne, niti ajeta» i njihovi prenositelji su pouzdani. Tako su rekli većina, među kojima su i Maliki, ali su dozvolili čitanje zbog učenja za hajdžiju i porodilju i slične stvari, poput nošenja Mushafa kući zbog nužde, a možda njihova pravila dozvoljavaju džunubu da to radi na mestima za učenje zbog opšte potrebe, a mišljenje Rabie ibn Abd al-Rahmana, imama Medine pre Malika, je da je dozvoljeno u potpunosti, što je i mišljenje Ibn Hazma. Od Alija  se prenosi da je rekao: «Video sam Poslanika  kako se abdesti i čita ajete iz Kur'ana, a zatim je rekao ovako onome ko nije džunub, a što se tiče džunuba, ne, niti ajeta» u Musned Ebi Jale 1: 300, i odabranim hadisima 2: 244, i rekao je da je njegov lanac prenosilaca ispravan, a Hajr al-Hajthami je rekao u Mucmau al-Zawaid 1: 276: Njegovi prenositelji su pouzdani. Od Abdullaha ibn Ravaha : «Poslanik  je zabranio da neko od nas čita Kur'an dok je džunub» u Sunen al-Darakutni 1: 120, i rekao je: njegov lanac prenosilaca je dobar. A ko želi da se detaljnije upozna sa dokazima o zabrani čitanja Kur'ana za džunuba i hajdžiju, neka pogleda dragocenu knjigu u tom smislu pod nazivom: I'lam al-Mubih al-Khayid bi-Tahrim al-Qur'an ala al-Junub wal-Ha'id, a Allah najbolje zna.