Kažem, uz Božiju pomoć: Hanafije, Šafije, Maliki i Hanbeli su se složili da nije dozvoljeno davati zekat potomcima Hašemija, a to su Alijevi, Abasovi, Džafarovi i Haris ibn Abd al-Muttalib; zbog jasnih dokaza u vezi s tim, među kojima su: 1. Rekao je Poslanik : (Sadaka nije dozvoljena porodici Muhammeda, ona je samo prljavština ljudi) u Muwatti 2: 1000, i Sahih Muslim 2: 756, a značenje prljavštine ljudi je da je to pročišćenje njihovih imanja i duša, kao što je rekao Uzvišeni: {Uzmi od njihovih imanja sadaku koja će ih očistiti i uzvisiti} [Tevbe: 103], ona je poput pranja prljavštine. 2. Od Ebu Hurejre : Rekao je: (Hassan ibn Ali  je uzeo datulju iz sadake, stavio je u usta, a Poslanik  je rekao: Khe, khe. Baci to, zar ne znaš da mi ne jedemo sadaku) u Sahih Bukhari 2: 542, i Sahih Muslim 2: 756. Rekao je imam Novevi: «Ova reč se koristi za nešto što je očigledno zabranjeno i slično, čak i ako onaj kome se obraća nije svestan toga, a njen smisao je: Čudio sam se kako ti je to promaklo s obzirom na očiglednu zabranu» kao što je u objašnjenju Novevija za Muslim 7: 175, i objašnjenju Sijutija za Muslim 3: 170. Ovo su neki od izjava pravnika različitih pravaca u vezi s tim: Rekao je Šems al-Eimah Serhsi Hanafija u Al-Mabsut 3: 2: «Ako bi dao Hašemiji ili njegovom oslobođeniku, a on zna za njegov slučaj, to nije dozvoljeno.... Ovo se odnosi na obavezne stvari, dok je u dobrovoljnim davanjima i vakufima dozvoljeno davanje njima, a to je preneseno od Ebu Jusufa i Muhammeda  u novinama; jer u obaveznom davanju se pročišćava sebe oslobađanjem od obaveze, a obaveza se prlja poput korišćene vode, dok se u dobrovoljnom daje ono što nije obavezno, pa se ne prlja obaveza kao onaj koji se rashladi vodom». U Al-Lubab 1: 78: «Zaista, Allah je zabranio njima prljavštine ljudi, i nadoknadio im petinu petine plijena». Rekao je imam Širazi Šafija u Al-Muhadžiru 1: 308: «I nije dozvoljeno davati zekat Hašemijama», kao i u Kifayat al-Akhiyar 1: 277. Rekao je imam Ibn Kudama al-Makdisi Hanbeli u Al-Mughni 2: 517: «Ne znamo za razliku u tome da je porodici Hašemija zabranjena obavezna sadaka...». Ovo je ono što se smatra ispravnim u pravcima osim što nalazimo da su neki pravnici dozvolili davanje njima zekata kada su im oduzeli pravo na petinu: Rekao je Ebu Said al-Istahri Šafija: «Ako im oduzmu pravo na petinu, dozvoljeno je davati im; jer su im zabranili zekat zbog njihovog prava na petinu petine, pa ako im oduzmu petinu, treba im dati», ali je imam Širazi pojasnio da je ispravno ne davati im čak i ako su im oduzeli petinu, rekavši u Al-Muhadžiru 1: 308: «A prvi stav; jer je zekat zabranjen njima zbog njihove časti s Poslanikom , a ovaj smisao se ne gasi oduzimanjem petine». I od imama sudije Ebu Jusufa : Dozvoljeno je davati jedni drugima, a to je takođe prenošeno od imama Ebu Hanife . I prenosi Ebu Isma o imamu Ebu Hanifi  da je dozvoljeno davati Hašemijama u njegovo vreme; jer je njihova nadoknada petina, a to je petina petine koja im nije dostavljena zbog nepažnje ljudi prema plijenu, i dostavljanja onima koji to ne zaslužuju, pa ako im nadoknada ne stigne, vraćaju se na nadoknadu, a to je potvrdio Kahuštani. Takođe u objašnjenju Al-Multaka. Pogledajte belešku Al-Tahawija na Al-Maraqi 2: 719. U Fiqh Encyclopedia 1: 102: «I poznato je kod Malika da se ne daje Hašemijama zekat ako su dobili ono što zaslužuju iz Beit al-Mala, a ako nisu dobili, i siromaštvo im naškodi, tada im se daje, a davanje njima tada je bolje od davanja drugima. I to je ograničeno od strane Al-Baji na slučaj kada dođu u stanje u kojem im je dozvoljeno jesti lešinu, a ne samo na osnovu štete, a očigledno je suprotno, da im se daje u slučaju potrebe čak i ako ne dođu u stanje dozvoljenog jedenja lešine; jer je davanje njima bolje od služenja nekom ko je nevjernik ili tiranin... A očigledno je iz opšteg zabrane kod Hanbela da je zekat zabranjen porodici, čak i ako im se oduzme pravo na petinu. Dakle, suština onoga što je rečeno je da su se četiri pravca složila da nije dozvoljeno davati zekat Hašemijama zbog jasne zabrane od Poslanika da su to prljavštine imanja ljudi, a to je opšte kod Šafija i Hanbela, bilo da su dobili od petine ili nisu, osim što je rekao Istahri od Šafija, ali Maliki su ograničili zabranu nakon davanja ako su dobili petinu, a ako nisu uzeli petinu, dozvoljeno im je uzimanje zekata, a kod Hanafija je preneseno od Ebu Hanife  da je dozvoljeno davati im zekat ako im nije isplaćena petina, a od njega takođe i od Ebu Jusufa  je dozvoljeno davati jedni drugima zekat. Allah najbolje zna i Njegovo znanje je najpravednije.