Ne treba da je izvučete samo iz vrste kojoj pripada ili samo iz novca, već možete da je izvučete iz bilo čega što ima vrednost. Tako da zaposlenica koja ima zlato, na primer, može da izvuče vrednost svoje zekata u novcu, a takođe i vlasnici različitih dobara mogu da iznesu vrednost svog zekata u knjigama, hrani, odeći, automobilima ili bilo čemu drugom što ima značajnu vrednost prema šerijatu i običaju; jer je svrha davanja zekata siromašnima da se obezbedi sredstva za siromašne, i u tome su jednaki i stvar i njena vrednost. Nema dokaza koji zabranjuje davanje vrednosti, kao što je navedeno u "Umdet ar-Ra'ayah", 1: 276, a to se potkrepljuje rečima Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, Muazu, radijallahu anhu, kada ga je poslao u Jemen: "Uzmi pšenicu od pšenice, ovcu od ovaca, kamilu od deva, i kravu od krava." I pored ovog jasnog određivanja od njega, sallallahu alejhi ve sellem, Muaz, radijallahu anhu, je rekao ljudima u Jemenu: "Donesite mi odeću od finog ili grubog platna u sadaku umesto ječma", znajući, radijallahu anhu, da je cilj zadovoljiti potrebe siromašnih, a ne posebno te stvari. Zato je rekao, radijallahu anhu: "Jer je to lakše za vas i bolje za imigrante u Medini", a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je to odobrio. Da je to bilo suprotno šerijatu, ne bi ga odobrio i naredio bi mu da to vrati vlasnicima i zabranio mu to.