Prisiljavanje se ne smatra preprekom za prekid posta, čak i ako je postac prisiljen na neki od razloga za prekid, to ne kvari njegov post, ali ne snosi nikakvu kafu; jer je značenje stuba propušteno; jer je hranljiva supstanca ušla u njegov stomak zbog uzroka koji se ne može lako izbjeći, i može se generalno izbeći, pa post ne ostaje; i zato što je svrha posta njegovo značenje, a to je da bude sredstvo za zahvalnost i bogobojaznost i suzbijanje prirode koja vodi ka kvarenju, a ništa od toga se ne ostvaruje ako hrana uđe u njegov stomak, kao što je navedeno u Bada'i al-Sanai 2: 90, i pravilo prekidača str. 131-132. I iz toga proističe:

1. Ako je postac bio prisiljen da mu se voda sipa u grlo, dužan je nadoknaditi post, ali ne snosi kafu, kao što je navedeno u osnovi 2: 244.
2. Ako je postac bio prisiljen na hranu i piće tokom Ramazana, pa je jeo i pio, a zatim namerno jeo, pio i imao odnos nakon toga, dužan je nadoknaditi post, ali ne snosi kafu; jer je njegov post bio pokvaren pre nego što je namerno učinio nešto od toga, kao što je navedeno u pravilu prekidača str. 132-133.
3. Ako je žena bila prisiljena od svog muža tokom meseca Ramazana, dok je postila, a zatim mu je popustila, dužna je nadoknaditi post bez kafe; jer je njen post bio pokvaren kada je bila prisiljena, a muž je dužan nadoknaditi post i snositi kafu, kao što je navedeno u osnovi 2: 211.
4. Ako je muškarac prekinuo post prisilno kroz odnos, dužan je nadoknaditi post, ali ne snosi kafu, čak i ako je prisila došla od njegove žene, a širenje sredstva ne ukazuje na voljnost.