Kažem, uz Božiju pomoć: Da je zabranjeno uzimati od njih oboje bez izuzetka, kao što je uobičajeno među običnim ljudima, to je predmet rasprave, kao i dozvola uzimanja od njih oboje bez izuzetka. Pravi stav je detaljno razmatranje koje usklađuje između predaja koje se odnose na ovo pitanje, kao što su to objasnili naši ugledni učenjaci. Došlo je od Ibn Mes'uda  da je rekao: (Proklet bio Allah onima koji tetoviraju i onima koji se tetoviraju, onima koji uklanjaju dlačice i onima koji se uklanjaju, onima koji razdvajaju zube radi lepote, menjajući Allahovo stvaranje...) u Sahihu Muslima 3: 1678. A uklanjanje dlačica je čupanje kose, od čega je i manmas, alat za čupanje. Hadis je jasan u zabrani toga, ali postoje mnoge predaje koje se protive tome i ograničavaju njegov opšti značaj na posebne slučajeve, među kojima je: od Ebu Ishaka, od žene Ibn Ebi Sakra, da je bila kod Aiše, radijallahu anha, pa je pitala ženu: "O majko mu'mina, imam dlačice na licu, da li da ih čupam, da se ukrasim za svog muža?" Aiša, radijallahu anha, je rekla: "Ukloni od sebe nečistoću i ukrašavaj se za svog muža kao što se ukrašavaš za posete, a kada te on zatraži, poslušaj ga..." u Musannefu Abdul Razaka 3: 146, i Musnedu Ibn Al-Jadda 1: 80, i druge predaje koje naređuju ukrašavanje i lepotu, kao što je rekao : (Zaista, Allah je lep i voli lepotu) u Sahihu Muslima 1: 93, posebno ukrašavanje žene za njenog muža. Naši učenjaci Hanafije su ograničili zabranu uzimanja od obrva za žene ako je to za strance kojima je zabranjeno da vide ukras, ili ako bi to uzimanje bilo povređivanje. Što se tiče muškarca, on može uzimati od obrva sve dok ne dođe do granice koja ga čini sličnim efeminiranim osobama, jer bi to bilo ružno. Na to su se oslonili u tumačenju zabrane koja je došla. Rekao je završni istraživač Ibn Abidin Hanefija u Redu Al-Muhtar 6: 373: "I možda se zabrana - tj. zabrana koja dolazi u hadisu - odnosi na ono što se radi kako bi se ukrasila za strance, inače, ako na njenom licu ima dlačica koja odbija njenog muža zbog toga, u zabrani uklanjanja ima razlika; jer je ukrašavanje za žene poželjno radi poboljšanja, osim ako se ne odnosi na ono što nije neophodno, jer čupanje manmasom može biti povređivanje. U "Tebiyin Al-Muharim": "Uklanjanje dlaka sa lica je zabranjeno osim ako ženi raste brada ili brkovi, tada nije zabranjeno uklanjanje, već je poželjno." I u "Tatarhaniji" o "Mudhmarat": Nema smetnje u uzimanju obrva i dlaka sa lica sve dok ne liči na efeminirane. Takođe, slično je u "Al-Mujtaba". U Hašiji Al-Tahatawi na Al-Maraki 2: 512: "Nema smetnje u uzimanju dlaka sa obrva i dlaka sa lica sve dok ne liči na efeminirane, a pod tim se podrazumeva ono što bi bilo ružno prema rečima: (Proklet bio Allah onima koji uklanjaju dlake i onima koji se uklanjaju)." I slično u Indijskim fetvama 5: 359, i Bireka Muhammadija 4: 174, 4: 83. Što se tiče učenjaka Maliki, oni su ograničili zabranu koja dolazi na ono što se dešava kada je žena u periodu čekanja zbog smrti ili nestanka muža. Rekao je Al-Nafrawi u "Al-Fawakeh Al-Dawani" 3: 314: "Razumije se iz zabrane vezivanja kose da nije zabranjeno uklanjanje dlaka sa dela obrva ili obrva, što se naziva težinom, preciznošću i olakšanjem, i takođe će biti dodatnog objašnjenja..." Zatim je rekao: "Uklanjanje dlaka je čupanje dlaka obrva dok ne postanu tanke i lepe, ali je preneseno od Aiše, radijallahu anha, da je dozvoljeno uklanjanje dlaka sa obrva i lica, što je u skladu s onim što je ranije rečeno da je osnova dozvola šišanja svih dlaka žene osim dlaka na glavi, i na to se oslanja ono što se u hadisu odnosi na ženu kojoj je zabranjeno da koristi ono što je ukras za nju, kao što je ona koja je u periodu čekanja zbog smrti ili nestanka muža." Takođe je rekao: "Zabrana tetoviranja ne protivreči onome što je preneseno od Aiše, radijallahu anha, da je ženi dozvoljeno da se ukrašava za svog muža, a preneseno je da je to bilo kod Asme, radijallahu anha, jer se može smatrati da se odnosi na ženu koja ima muža, a ono što je preneseno o njegovoj zabrani odnosi se na onoga kome je zabranjeno ukrašavanje, kao što je ona koja je u periodu čekanja, kao što je ranije rečeno o onoj koja uklanja dlake sa dela obrva." Rekao je Al-Adawi u svojoj Hašiji na Kifajatu Taliba 2: 459: "Da, preneseno je od Aiše, radijallahu anha, da je ženi dozvoljeno da se ukrašava za svog muža, a preneseno je da je to bilo kod Asme , i može se reći: nema protivrečnosti jer se zabrana može odnositi na onoga kome je zabranjeno ukrašavanje, kao što je ona koja je u periodu čekanja, kao što je u slučaju onih koji uklanjaju dlake... i zabrana se odnosi na ženu kojoj je zabranjeno da koristi ono što je ukras za nju, kao što je ona koja je u periodu čekanja zbog smrti ili nestanka muža, tako da ne protivreči onome što je preneseno od Aiše o dozvoli uklanjanja dlaka sa obrva i lica." Ono što su spomenuli učenjaci Hanafije i Maliki, izneo je i Ibn Džozij iz Hanbelija, koji je dozvolio uklanjanje dlaka, i prenio zabranu na obmanu, ili da je to bio znak razvratnica. I spomenuo je u "Al-Ghnija": u vezi s licem: Da je dozvoljeno na zahtev muža. Kao što je u Kifajatu Taliba 1: 81, i Furu 1: 135-136, dok je prema ispravnom mišljenju Hanbelija zabranjeno uklanjanje dlaka, kao što je u Al-Insaf 1: 125. Rekao je Ibn Hadžer Al-Askalani Šafija u "Fethu Al-Bari" 10: 378: "Rekao je Al-Nawawi: Izuzimaju se iz uklanjanja dlaka ono što se dešava kada ženi raste brada ili brkovi ili dlake na licu, pa joj nije zabranjeno uklanjanje, već je poželjno. Rekao sam: A njegovo opšte značenje je ograničeno uz dozvolu muža i njegovo znanje, inače, kada to izostane, zabranjuje se zbog obmane. Rekao je neki od Hanbelija: Ako je uklanjanje dlaka poznati znak razvratnica, zabranjeno je, inače, to bi bilo samo preporučeno, a u jednom predanju: dozvoljeno je uz dozvolu muža, osim ako dođe do obmane, pa je zabranjeno. Rekli su: Dozvoljeno je šišanje, farbanje, ukrašavanje i oblikovanje ako je uz dozvolu muža; jer je to od ukrašavanja... A Al-Nawawi je rekao da je dozvoljeno ukrašavanje onim što je spomenuto osim šišanja, jer je to deo uklanjanja dlaka." Allah najbolje zna.