Kažem, uz Božiju pomoć: Prenosi se od Zajnab, žene Abdullahove t, da je rekla: «Bila sam u džamiji i vidjela poslanika r, pa je rekao: Dajte u sadaku, čak i od svojih ukrasa.» Zajnab je trošila na Abdullaha i siročad koja su bila pod njenom brigom. Tada je rekla Abdullahu: Pitaj poslanika Allahovog r, da li mi se računa da trošim na tebe i na moju siročad? On je rekao: Pitaj ti poslanika Allahovog r. Otišla sam do poslanika r i našla ženu iz ensarija na vratima s potrebom kao što je moja. Prošao je Bilal t pored nas i rekli smo: Pitaj poslanika r, da li mi se računa da trošim na svog muža i na svoju siročad? I rekli smo: Ne pričaj o nama. Ušao je i pitao, pa je rekao: Ko su oni? Rekla je: Zajnab. On je rekao: Koja Zajnab? Rekla je: Žena Abdullahova. On je rekao: Da, njoj pripadaju dva nagrade, nagrada rodbinske veze i nagrada sadake.» U Sahih Bukhari 2: 533. Ovu predaju su prihvatili dvojica imama iz hanefijskog mezheba, pa su rekli: žena može dati zekat svom siromašnom mužu; zbog toga što nije obavezna da ga izdržava. A imam Abu Hanifa, neka je Allah zadovoljan njime, rekao je: Ne daje žena zekat svog imanja svom mužu; zbog povezanosti koristi između njih. I ovu predaju je shvatio kao sadaku nafilu, a ne obaveznu. Njegov stav je prihvaćen kod hanefija, a Allah najbolje zna.